Delo

218 Д Е I 0 мислп. према својпм детаљним п дугогодишњим студијама, да порекло у првом реду треба тражити у терцијерним теренима Хрватеке, Славоније-, Аустро-Угарске, Србије и т. д То евоје мншљење јасно је прецпзирао' н на међународном зоолошко-антронолошком конгресу у Москви 1892. годнне. Неколико занимљивих биолошких података находимо у чланку Ј т. х1уо1араикаАг§1оре В г и е п 111 с 1и 8 с о р. од прОФ. Н. Да миној из Бакра. Они се поглавито тнчу живота овог паука за време копулације н развића новнх инднвпдуа. На основу врло брпжљивог проматрања у својој околини, ннсац констатује : да за време заплођења суделују внше мужјака код А г § 1 о р е, да женка не поступа увек рђаво са мужјацима, већ их често и мами, а после копулације не убија и да нпкад не нлете мрежу вертикално, већ косо за неких 30°. Ово чини због крупног лова који хвата и, иоглавито, радп лакше копулацнје. Ннтересантна су и проматрања о грађењу пређе у којој Аг§1оре чува јаЈа. За њпхово развнће потребно је хране и топлоте. Кокон гради у склоннтом месту најобичније у зору између 4 п 6 сати. Посматрач је изгубио доста времена — долазећи кад раније кад доцније — док је сазнао право време кад А г § 1 о р е врши тај мучни посао. Да би оннс овог процеса био што> јаснпји и потпунијп, он је приложпо и једну таблицу слика, које нам представљају неколико стадијума те грађевпне. Други уредников рад јесу: Р а ћ 1 г и 1 га ћгуа1зки П1Ио1о§1и 1 и г 1 ћ а г з 1V о, у коме се находи пуно лепе грађе за нхтиологпју Хрватске и Славоније. Постао је на тај начин, што је хрвагска влада 1883 год. доставпла директору народ. зоолошког музеја наредбе о уређењу риболова, с тим да он о њему поднесе стручно мишљење. У исто време позиви су разаслани и свима областима, које су дужне бпле, после пзвесног рока, да поднесу своја извешћа. Сва та извешћа уступљена су г. Брусини, и он је из њих повадио, препиеао а сада и објавио. све оно што му се чини да може послужити као грађа за ихтиологију и рибарство у оиште. Ту има мношгво народнџх назива риба нз разних крајева, а сем тога, отуда. се види какве рнбе живе у ком крају, кад се мресте, оруђа којима се хватају н т. д. Сваком домаћем ихтиологу може нослужнти као врло леиа грађа за даље студије. Поред ових извадака, у „Пабирцима“ се находе нацрт наредбе о рибарству од 1883., и нова основа за закон од 1891 год,: прво цзвешће зоолошког музеја од 1885 н представка његова владе од 18н1 год. са кеснонером и упуством, шта се н како се у том ногледу нма мотрити и бележити. 0 Г 1 8 I а г с1 а Б. и 1) и ћ г о V а б к о ј о к о1 1 и 1 од Балда КосиКа орнптолошке су белешке из којих се види, како је у дубровачкој околини виђено и убијено јануара 1891 год. неколико комада дропаља, ове врло ретке тице за Дал ацнју. Н>ена су нребивалншта рускс степе, угарске нуспре, Средња Азија и т. д. Не гради регуларних емиграција већ краће нли дуже излете, п го због хране или услед снега п сгудешк