Delo

Д Е Л 0 232 тражн.ш оојашн.ења. Антрополози, са ма.шм пзузетком, пграничавају се на то: да разуздано тр ше време п хартију на рачун гомнлања јаловнх мерења . Омаде аутора о женп који се не задовељавају Фактима и обрађивањем тпх Факата, него и да.ве продужују средњевековне традиције и галантерију наспрам лспог иола 1пто плете ружичне венце жнвоту нашем. Ози аутори увиднћс да смо на многим местнма нашега дела заборавилн на сваку галантернју Ми се нисмо плашили ни тога да може изгледати као да протпвречимо нашим најдражим идејама о типу у рођеног злочинца, а што бн могло битп од врло велике штете по цео наш рад — зар онда очекиватн од нас да се слажемо са конвенционалним лажима. Женскп пол, доказалп смо, простптуцијом дај е еквиваленат злочину мушких. ОваЈ еквнваленат, у пркос истинских атавистнчких узрока, у пркос истоветне инФамије, мање је штетан, мање опасан и мање перверзан; док нема ни једног зшчнна, које неси условљавао и штету целога друштва, за проституцнЈу се може рећи да је вентил моралне сигурности п јавног поретка; ње не бп било када је страсност љуцка не би подржавала; она је за похлепу човекову најсигурније спроводно срество, тако да се за жену може ређи : „Она и када греши, и када се уживотпњи, она и онла користи ДРУ штву. “ Ако Је жена телесно и душевно слабија — Факат, да је она мање склона злочнну, н њена њубазност у стању су да јој надокнаде хиљаде недостатака птелектуалне прнроде. Пи један ред нашега дела не одобрава тиранисање жена почев од Тамбу који ждере месо њено, а забрањује дирати у кокосове ораје — па све до знхтева проФесионалног образовања женскиња и примање тога образован.а. Баш на овај начин много се доприносп у подржавзњу жениног' инФериоритета; проФесионалним образовањем или ће га још више по,ачати, доеести жену у нови положај гле ће мо је обасипати подмуклпм ласкањима, и прппремна је на нове жртве, да јз затим експлоатишемо у своју корпст. Е <1 о и а г (1 V а п с! е г 8 т 18 з е п. Еа рори1аБоп, 1ез саизез с1е зез рго^гез, еГ ’ I ех оћвГаскз (рп еп аггеГеиГ Геззог. Рагја, (хи111отт е! С’1е 1893, 1. \го1. гп-8°.Питање о покрету, умножавању и опадању становништвз нпје ново. БЕшме су се бавили још стари Грци и Римжани. Само док грчкп фнлософп, законодаци и по.штичари сматраху намножавање становниш гп.ч као зло, против којега тражаху лека — дотле, у Риму, породпце сл много деие уживаху вск.ко поп1товање својпх сугра^ана, а против нежењенпх, бе^.ара, предузимаху се етроге мере. Кроз цео средњи век природно јс, властела није водила много рачуна о класи, којој је било суђепо да проведе цео свој век у мраку и беди, радећи земљу, крвећи се да задоволш сујету својнх госиодара. Тек философи XVII и XVIII вска, гледајући опустошепа п уннштема пол>а, почеше говорнги да би требало настатп да се етанооппштво почне множити Ето тс* пптање занима п данас све духове у Европи. Фран-