Delo

Д Е Л 0 231 често смо се осећали као да по мраку лутамо, али када бесмо већ крају стиг.ш, мета којој смо тежили указа нам се светла п јаспа; ми уживамо као и ловац, којп је уловпо свој лов. Често смо иаилазнлн на Факта, која изгледаху да ће нас одвести далеко од постављене цељн но онн су у једно прппомогли да нестане свију прпвпдних противуречности. Тако ппр. внделп смо, да женка код наших жнвотпња телесном снагом стоји над мужјаком, а затпм се, губећи у снази и в фибилитету, спушта ннско, све до робнње мужјакове Код човека — жева телесном снагом, а у већннн случајева н умним даровпма, све до пубертста не уступа мушком полу, или стојп над њнм Од пубертета почиње да нзостаје. Кратковремепа надмоћност, што је палазимо код женског пола, израз је ранијег сазревања, а оно је опет увск израз инФериоритета И сама релативна рет!{Ост дегенерационих симптома, који, у првнмах, говоре у корист тежипе надмоћности, није ништа друго до посљедица мањег варибилптега. а ово је тако1)в израз мање подобности. Слабији сенсибилптет женскиња којн условљава већу дурашност, стоји у јасној противречностп са предањпма и легендама о њежни.јој осет љивостп женскпња, и у још већој противречности саженскињу својствено.м жнвљом реакцнјом наспрам болова. Но ових протпвречности нестаје чим узмемо у сбзир јачи ирптабилитет и мању нодобност отпора, Ређе присуство злочпначког типа и урођеног криминалитета међу женским злочинцима пзгледа као да се не слаже са основиим идејама наше теорије; ну ако овај Факт доведемо у везу са Фактом, да је и дегенерацпја и епилептичнн надражај мождане коре, као базис криминалитета, код женскиња ређи но кој мушких, онда иестаје и те противречности. Особита противречност као да се огледа у егзистенцији суровостп и саучешћа у туђим боловима — једно одмах крај другога. Ова се противречност објашњава утицајем материнства, ко]е, иуно суровоети и ужаса, у исто време условљава и мнрно понашање. Оскуднца вишнх умних дарова п варибнлитета објашњавају нам, што је жена као биће мање мо> ралпе подобностп у исто време и мање склоно злочину. Све ово а затим и атавизам п полнп односи објашњавају нам Факат: да еквиваленат урођеног криминалита код жена не лежи у злочину него у ироституцији. Чисто дијалектично резоновање иије у стању да нам покаже правп зпачај проституције иолно слабије осетљивог женскиња. Ми смо указали на неке привидне противречност!) само с обзиром на кукавичлук многих аутора неспособнпх за самостална испитивања, па, не хотећи да усвоје туђа мишљења, остају неспособпи да појиме да арирода нијв логика н обично полазе у борбу са оннм протпвречностима, да бн само дискредпговали нове идеје. Ако би нам се хтело пребацитп што смо можда и сувишс говори.ш о нормалиој жени, ми бп имали да приметимо, да се без јасне слпке пормалиих одиоса не бп могао објаенити ни један Феномен криминалптета код женскиња. Наша данашња антропологнја нас је пзневерпла, кад смо од њс