Delo

БЕЛБШКЕ Рад Југославенске Акадезшје Знаностп н Умјетностн у 1893. год. Другог деценбра прошле године држала је Југославенска Академија у Загребу свечану седннцу. На истој је говорпо Ј. Т о р б а р о методи истраживања и испцтивања прцродних појава и сила. Затим је академик Ткал ч и К читао годшнње цзвешће тајника д-ра Б. Ш у л е к а у коме је оиншрно изложен рад академпје у 1893. годинп. Приспело је свега 20 расправа. Највећи део те књижевне грађе штампан је у пет књига „Рада“ (113—117) ц то у трн књиге Философско-правничког и Филолошко-историског ц у две књпге природо-математичког одељка. Осим тога изашла је XXVI књига „Старина“ са богатом садржпном ; XX књ. „Старнх хрватских писаца“, даље С. Љ у б и ћ пзрадио је .ДпЈех гегшп, регвопаушп е! 1осогпш“ за пет првцх књига „Листина о одношајима између јужнога Славенства ц млетачке републике". За „Ас1а сНае1аНа“ прцбира се ревносно грађа под надзором академика Т. Смичикласа. Доштампава се, ц скоро ће нзаћп на јавност као XXV књига историских споменика и као II књ. историскпх писаца, кроника града Дубровника од Ђ. Растића и И. Гундулића, што је за штампу прпредио Н. Нодило. Изашао је 13 свезак Рјечнпка (илн првп четвртога дела), а штампа се већ ц 14. св. Академпја је пздала уз .Ђ е т о п н с још једанаест књига, тс је на тај начин исдунила број од 239 својих публпкацпја. Академска се књижница знатно умножила и то не само заменом својпх публикација са другим научним заводима већ и поклонима. Супруга пок. академика Мирка Боговића, поклоиила је академији целу библиотеку свога ' мужа, у којој има до 900 књига и то највише новијег доба. Академик д-р II. Матковић оставио је књижници преко 200 већнном научних дела. — Академска је књижница свега нарасла за 1102 свеске. II академски се архнв знатно обогагио књижевном оставштином пок. Рад. Л опашића, мноштвом драгоцених исправа н рукописа, које је за акадамију откуппо њен покровитељ Г. Штросмајер. Вредност ове збирке процењена је на 1000 Форината. Сем овога академија је дошла до нреписа нсколнко врло важних правничких докумената дубровачке републике. Штросмајерова академиска галерија добила је днван поргре свога утсмељача, којп је насликао Блахо Буковац. Даље набављена је слика пок. Ф. Кикерца која представља Црногорца у народном оделу. Нок Фрањо Гашпарић бискуп оставио је три слике: Нсус код Марте, млетач. школа од Базана, Околину школе холандеске од Р. Ноо&ћеа (1043—1708) н Св. Ану школе Менгзоне. Е Паниан поклонио је 98 поргрета у бакрорезу од знаменитих, а нонајвише талијанских, уметника. У току годпне умрло је шест академнка: Људевит Букотиновнћ, Ђуро Пнлар, Мпрко Боговић, Радослав Лопашић, II. Карловић Грот н Дионисије Штур.