Delo

Д Е Л 0 23 5 На главном годшнњем скуиу од 1 децембра академија је изабрала за предеедннка ,Ј- Торбара, за првог тајннка д-ра Богослава Шулека, за другог тајннка и кљнжничара 31 а т и ј у В а љ а в ц а. Затим је изабрала за почасног члана д-ра А н т у н а Ф р н ч а нз Прага ; за праве чланове : д-ра Мнлнвоја III р е н е л а и М и л о в а н а Зоричића; за допнсне проФ. II в а н а М и л ч е т и ћ а у Вараждину, нроФ В ј е к ос л а в а К л а ј и ћ а ; проФ. Ј о с и ф а Ј е л ч н ћ а у Дубровннку, пцоф. А. Н. В е с ел о в с к о г у Нетрограду н А н д р и ј у 31 о х о р о в ч и ћ а проФ. реалке у Загребу. Нео-филолошко друштво. У Петроградском университету између осталих друштава видно место заузима ц Нео-Филолошко друштво коме је преседник познатп академик, А. II. Веселовеки. На еедницама овога друштва воде се споровп и читају расправе о најразноликпјим питањима нз простране облаСти филолошких испнтивања. На њима почетницн у научном послу огледају своју снагу н подобност, јер у старијих од себе налазе и оштре али праведне судије, и добре саветнике и вође за овако тешке послове. На 74-ој седннци, држаној 3 децем. пр. године читао је млади етнограФ А.. .1. Погоднн сво.ј О г л е д литавских свадбених о р а ц иј а, под којима разуме оне пошалице, што се чују у разним моментима свадбенога весеља. Све се ове пошалпце одликују језиком иунпм проније, а то је, по мишљењу реФерента, особина Литаваца. У њима има алузија на апокриФе и католичке легенде, а види се често ц елеменат митолошки. 3' овнм се орацијама, по мишљењу реФерента, нотпуно огледа лптавеки живот. Веселовскп је пак, на супрот овоме мишљењу, нагласио, да је, пре него што се овакав закључак изведе, потребно поредити ове орације са пошалицама у Срба, са свадбенпм обичајима руским, талијанским итд. па издвојити из њих све, што је са стране дошло. Зг тој истој седници упознао је Д. К. Петров збор са животом и делима једнога од најранијих преставника нталијанскога хуманизма, Хенриха Сетимело. Карелин, у своме капиталном делу РаннЦ гуманизм к в т, НталГи, исказао је мишљење, да су узроци, ко.јн су пзазвали тако звани препорођај, не у особинама карактера италијанекога народа, него у социјалним погодбама, које су опште европске, али их је Италија преживела само раније од других сграна. Почетннци преиорођаја он држи да су Петрарка и Бокачио. Референт се пак држи противнога гледшпта којису изнели Жебар и Веселовски, по чијем мишљењу препорођаја шце нн било, јер свеза између римске класичне литературе и средње вековне италијанске никад се није нн прекидала. Обележја хуманизма: љубав према класичној старини, ингересовање својим Ја“ и спољним светом, силна струја индивидуализма и критички одношај црема стварности — све су то обележја, која се могу наћн много пре Петрарке, н Хенрик Сетимсло је један од хуманиста најраннјега времена. Године 1103 написао је на латин. језику од 10 0 стихова елегнју : „0 превртљивости судбине н утеси у философији4, у којој је пуно знакова, да је био познат са латин. класицима н да је нодражавао Виргилију а нарочито Овндију. Радо је узимао цитате пз латинских песника али увек само рад тога, да би у туђу леиу одећу обукао своју сопствену мисао. Он је песимист, скептичар, којн онравдава превргљнвост судбине законнма ириродним, као п Бокачијо, на н његов неснмизам прелази у религиозно осећање. Основно му морално правило „свему угађати" показује да је врло сродан позннјпм хуманцстима, који су волели „ићи низ воду“ као што је напр. Иетрарка служио на делу деспотизму, док је у стиховима певао несме — слободи. II ако је писац трећега реда, Хенрика Сетимела одликују све оне црте, које чине обележје цталнјанскпх хуманиста н према томе, хуманистички је нокрет постојао већ у XII веку. На супрот реФеренту проФ. Карјејев је устао да брани Карелина, чији закључци не нротиврече закључцпма реФерента. Хуманнстичнп нокрет до Петрарке нојављивао