Delo

Д Е Л 0 239 5. С. Стефановић реФерисао је о штудији стена и минерала са 1’одоса. од Фулона. 6. Нрочитана је белешка Д. Антуле о Фосилима из горље креде у Србији. 7. II. С. Павловић приказао је нове врсте медитеранских Фосила, које је нашао у Вишњицп код Београда. 8. А. Озеровић говорио је збору о скоро откривеним слојевима каменога угл.а у Добри и поклонио је геолошку карту тамошњег рудпшта са проФилом, којп је на збору днскутован. 9. Д-р Св. А. Радовановић обратно је пажњу збора на скоро добијене Фосиле из Добранског Рудника, који указују да је тамо нредставњен и најнижи ннво средњег Лијаса. 10. Исти је саопштио да је г. Хофман недавно запазио једно нреисториско селпште на путу између Шаторње и Боње, чијн археолошки слој има читав километар дужине. Тим су новодом саслушане наномене М. Ј. Жујовића о иреисториеким насеобинама код Вннче, Роиочева, Пеменпкућа и Шапца и напомена А. Станојевића о пренсто риским траговнма код Лука под Чемерном. 11. Са благодарношћу нримљени су к знању поклони. а) беочинске каје од г. Д-ра М. Јовановића Батута. ћ) одломака из Ронског Глечера од Љуб. Стојановића, проФ. В. Школе. с) медитеранских Фоснла београдскога кречњака од г-ђице Данице Аћимовићеве. — Колико се где троши на народно образовање, показују нам бројеви, које је навео у једном своме извештају берлински проФесор Вагнер. По н.еговнм подацима највише троши на народно образовање Француска. Кад се узму заједно и трошковн поједнннх установа провинцијалних, Француска троши 255 милиона гер. марака, за њом донели Епглеска — 240 мил. Немачка 236 мпл. Русија 125 мил. Аустрија — 110 мил. Игалија — 93. Ако се нрорачуна, колико пада на једну душу од овнх трошкова излази, да у Руснјн долази на једну душу 1,13 мар., а у Германији — 7,72 м. у Француској 6.63 м. у Енглеској — 6,30 м. у Аустрији — -1,15 м. у Италнјн 3,06 м. Узме ли се пак на ум, да се огроман део буџета троши у Русији на издржавање средњих н виших школа, онда излази да на основно школовање троши једна душа у Руснјп 0,58, а у Германијп ц Француској гогово 6 марака. — Вебел, познати во1> немачких социјалиста, држао је у другој ноловиии децембра говор у Цириху лротину анархнста. На збору су били п неколнко анархиста, којп су испадима нападалн говорника. Социјализам дакле не одобрава анархпју — која нема