Delo

240 Д Е Л 0 ничега заједнпчког еа соццјалним реФормама. Тако нсто н Ф[1анцуске социјалисте, после атентата у комори, изјавиле су одсудно противу анархиста, којн нема.ју ничега ни нолитпчког ни социјалног у своме учењу — већ су најобичнији развојницн. — У једном од ирошлогодпшњих кн.ига журнала Р у с с к о Вогатство штампан је ннз интересних чланака „Оскудица у кн.игама“ од Рубакина. По нодацима ко.ји су у њему брнжл.иво нокупл.ени видимо, да ,је у Русији излазило 90П новина и журнала дакле V нута мање него ли у Германији. Ако се узме да је у 1890 година бпло у Русији 110.628,676 душа, онда долази, према броју штампаних екземплара за ту годину, 1 књпжице на 22 човека, или 56 дела на један милион л.уди. Кад се проучи статистика књига, које се највипхе читају, пзлази, да највише пролазе дела старијих писаца. Ту долазе не само дела Пушкина и Љермонтова, него и Фон-Визина, Полежајева, Дел.впга, Вогдановича итд. Поводом овога врло је ошгроумно запазно г. Рубакин: „Литерарне ое струје, ако је могућно тако се изразити, талаеају једна за другом. Нрошло је већ ето година, како је псевдокласична етруја захватила собом све напредније читаоце, тек је седамдесег годнна, како је иротекла струја сентиментализма Карамзинова, а за њом струја ромаитизма Жуковскога нтд. — алп тамо негде, у каквом забаченом кутку провинцијалном, те струје протнчу и данас једна за другом илп се у наизменичним круговима шпре на све стране, захватајући све већу и већу масу л.уди и правећи пут другој сгруји која је достпже. Нимало се не треба чудитн, што тамо, где је још у снази струја XVIII века, не поклањају нажњу лроизводнма из краја XIX в. На крају својих чланака писац долази до овога жалоснога зак.вучка: „Руски читалацрасте и развија се по сред ненпсмених л.уди, по сред оскудице у књигама и идејама, окружен разним сметњама које не дају да се лако дође до књига или да се књиге брзо рашире бар међу образоване л>уде. Не само што мало књига излази на свет, него се оне и споро или никако шпре, јер је организација књижарских радњи готово никаква. У Русцји је књижар маи.е него ли каквих му драго других продавница; књиге ее не само рђаво распростиру, него н оне које су купл.ене једва допиру до шире публике, јер нема јавних, свима приступачних библиотека, а оно мало библиотека што их има еиромашне су и не могу задовол.ити иублику, којој су и намењене“. Ми ове ретке исписасмо, јер нам се чини, да се могу дословице применити и на нас. Иа кад се у Русији, која је од нас у многом погледу снажнија осећа потреба, да се о овоме озбиљно размисли, онда је та потреба за нас, слабе и нејаке, још и много већа, а, ако се узме на ум важан национални задатак књпжевности, и — пресудна. — Вукова дела почели с.у живље штампати. Трећа књига песама је готово на завршетку, а од граматичких и поломичких списа ве11 су оштампана 4 табака. — Иоводом књиге Виктора Берара, Ба Тигцше е! 4’ ћеИетзгае сопћешрогага, о к ј"ј јб Оило говора у пеколиким. нашим књижевним и волитичким листовима, панисао је новнати Славвста Л}је Леже у Ба В ј ћ 1 о 1, ћ е ц и е ХЈпјуегзеНе, 1894, Јануар стр. 158 —160, члапак : „ТЈп ноиуеаи Нуге зиг 1а циезИоп сГ Опеп1.“ У идућсм броју нриказаћемо пашим читаоцима овај чланак у коме је нарочнтн одељак посвећеи Србији и њеипј улози у млћедоискоме пнтању. — \ј ЈпЈегтесИате с!ез МаЈћетаВсхепб. Тако сс зово нов месечни жу]шал, који се пик]»еће у Паризу нод сарадништвом дгаиаест чланова ипститута и до еготиие других математнчара. Задатак му је да шиље одговоре н» стављеиа интања. Цена 6. 1'гск за (Јрбцју. Издаиач је : ОаиИег УШаг«, 55. Оиа! Јез §гапс!8 — Аи^пзПпз. — ћа 8 с 1 е и с о т о 4 е г п е од мрошле годиие, у Ор. 40 доиела је члапак Е. Ра* госи-а, о индусгрији н трговппи са шљивама у Србији. — У А 11 п а 1 е 8 «1 е Г Е с о 1 е 11 ћ г е <1 е 8 8 с ј е п с е 8 р о Н 11 <Ји 8 за ову годнну, у III књнзи од 15 Јуиа, находн се прло интересиа студија: В’ Е 1 а 1 е 1 * 1 п 8 I г и с П о п р и ћ П ц и е п А и & 1 е 1 е г г е, р а г М а х ћ е с г е г с. У овој