Delo

Д Е Л 0 241 студијн иисац износи кроз које је Фазе прошла основна, средња, виша и проФесијална настава у Енглеској ; какву је улогу играла држава и каква је данашња њена улога у питањима јавне наставе. — У последње време било је и у нас више говора о казпионицама и утицају њиховоме на масу осуђеиих. Говорити дапас о њиховој организацији у Србији — нема смисла, јер док су оне у других народа школа у којој се збиља осуђени и поправи и чему паучи, дотле је код нас обрпуто. Прошле годипе изађе у Паризу, трошком књижара Вабе-а, дело А1ехзап(1ег Шп1;ег-а, И’ е^аћПззетеп!; репПеиИа1ге (1е Г Е * а * <1 е N еу -Ј о г к а Е1 т Г г а, у коме слика оргаиизацију њујорошке казппонице у Елмири, препорупујући је као модел оргапизације. — Главни просветни савет у Фрапцуској отворио је пре пеки дан своје седнице. У регистру својих радова има за претреспње међу осталима ова питања : За вшпу наставу: програм ириправпе школе па Факултетима за ириродпе науке и јестаственицу. За средњу наставу: да ли да се донусти полагање испита проФесорског за класичпу паставу и опим кандидатима којн су били пигомцп школе СНпу (зч специјалну наставу). За нижунаставу: претре аће се из основа питање о постављењу, класиФиковању. упапређењу, платама, додацима и пакнадама (а парочито о квартирипи) учитеља основннх школа; даље утпрдиће се програм за историју и геограФију. Питање о гаколском одмору такође је унето у регпстар. — Ово дапа (3—15— децембра) нромопирапа је за доктора на париској Сорбонн г-ђица Доротеја Кломкова, америчанка. Тезе су јој биле: »Ка иозпавању сатуриових нрстенова“ и »о основпим начелима динамике* (ио делу Јакоби-јевом Уог1езпп§еп ићег Бупатјк). Ноздрављајући новога доктора, г. Тисеран, директор оисерваторгпе иариске и нроФес.ор асгропомије па Сорбопи, поменуо је и претходпице њене: ЗГарију Ањези (17181799) проФесора болоњског Факултета, писца »авалитичких ипституција" ; — Софију Жерман (1776—1831), која је добила велику награду за своје студије о еластичним површпнама; а нарочито се топло одазвао о својој личној позпаници, даровитој покојвици Софији Ковалевској (•)• 1892), проФесору штокходмског упиверзитета, коју још пеможе научан математачарски свет да прежали. Ово је значајан и редак појап, жепскиње математпчар. Сем поменутих личносш једва ако се може помепути још: Хипатија (V и IV век пре Хр.) која је воментарисала Пголомија и Аполоиија, а у ночетку нрошлога века Маркиза ди Шатле, која је полемисала о „жипим силама,* и иреводила Њутна. Г-ђица Доротеја има данас свега једну, старију другарицу, исиитаног проФесора (а^ге^е ез зсгепез таШетаНцпез) г-ђицу Вортинкеровут, која је иисала о циклидама. — Бг. (Шо АгешИ, члач нруског ЕогкИа^-а, иубликовао је пре кратког времепа дело: Ф р а н ц у с к а и Н е м а ч к а. То је дело изашло пре пеки дан у Францускоме издању, трошком књижара Коп&е-а из Аозане, у иреводу проФесора жепевског университета г. Ермана. Пишући ову књигу, писац је имао за сврху, да што је могуће речитије препоручи измирење Немаца са Фрапцузима, измирење које из даиа у дан постаје мање немогућно. 0 овој књизи ироговорићемо доцпијс мало више — Пре пеки дан изађе трошком париског књижара виШотт-а, у другом издању, књига нозиатог Мас1еоб-овог дела, Еа Тћеогче б и с г е 6 ј 1. Мас1ео<1 је опште познат у свету екопомиста, те само његово име довољно је да преиоручимо ово дело. Садржипа ове књиге у глапноме је следећа: I глава посвећена је пеколиким питањима из економске термипологије; II тееорији вредности; III теорији кредита; IV педоследно 16 ДЕЛО