Delo

244 ДЕЈ 0' Први огледи његовога књижевнога рада падају у доба његова борављења у Шапцу. Незадовољао правцем којим је тадањим уџбеницима унућена била геограФска настава у нашим средњим школама, пок. Карић је још тада почео радити уџбенике За географију и борити се са онима, који су новом цравцу били противии. На његовим се уџбепицима може најјасније видети, како се развијала стручна му сирема. Они су од тога доба доживели миого издања и прсрада. Карићева Географија у последњој преради, која је угледала света у скоро пре него што ће он са њега отићи, сматра се као једна од најбољих школских књига што их ми имамо. Његово пак калиталао дело Србија, у коме је на научној основи систематисано и разрађено све што је дотле на позпавању паше отаџбиве урађено, најбоље показује, с колико је пажње пок. Карић целога свога века учио, посматрао и размишљао о својој земљи. Та књига, са малим бројем себи равних, биће за доцнија покољења најбоље мерило, којим ће се пресуђивати и оцењвватн наши дани. Овим његовим радом пе исцрпљује се све, чиме је нок. Карић задужио и сувременике и потомство да*га се са захвалношћу сећају. Његови публицистички радови, и ако су од актуалнога значаја, још нису изгубили своју вредност: у њима ће и данас добру народном иредап пријатељ паћи доста тема за размишљање о мпогим недузима, од којих пати јавни пам живот. Рад пок. Карића као консула у Скопљу не заостаје по плодности резултата за овим његовим радовима научним и публицистичким. Који су свикли да на рачун патриотизма живе, бацајући свету прах у очи, дизали су на пок. Карића вику и неоправдану и неправедну. Још пије време да се, на основу аутентичних података, поведе говор о Карићеву консулском делању, али кад то време дође, а оно није далеко, ми смо потцуно уверени, да ће се име пок. Карића морати само са похвалом спомињати. У нашем ће се листу опшпрније још говорити о раду пок. Карића, али се са болом сећамо дана ногреба овога доиста великога Србина. Тужно је бнло видети, како се мали број најближих пријатеља одазвао последњој дужности према овако заслужном човеку, који је доиста мало живео, да се вечито памти. + д:р иван броз Хрватска књижевност опет изгуби једпога књижевнога радника. 14. декембра' прошле године умро је др. Иван Бро* у 42. години; он беше један од највреднијих њихових књижевпика. Својим неуморпим радом као проФесор гимназнјски настојао је,. да што јаче утврди у младим срцима књижевни језик, за који је и напнсао правила у књизи »Хрватски правопис", која је повољну критику издржала. А да би им олакшао учење старога словенскога језика, написао је и »граматику* његову, која је за сада најбоља на словенском југу. Радио је у академији југословенској као дописни члан и неколико његових ствари угледало је света у издањима њеним. Трудио се, да књижевношћу упозна и мање образован свет, те је за ту сврху паписао леие „Цртице из хрватске књижевностп*, од којих па жалост само две свеске угледаше света. Био је и сарадник „У1епса“ у којем 1е крај осталога писао „Филологичке ситнице,* а нисао је и у „Наставном вјеснику.“ Спремао је речник »хрватске* Фразеологије и прву књигу народних песама Матице хрватске, али га у том послу смрт задеси. С њиме оде и огромпа грађа, коју је био прибрао на своме иуту по српским крајевима. — Броз је био кајкавац, родом из Клањца, али је књижевним језиком (штокавским) писао као ретко који Хрват. Нека му је вечан помеп као трудбенику књижевном.*) Лг *) О Брозу изитао Јв н некролог, као н надгробио слово, које му је Хуго Бадалнћ говорпо, у Оћ201'-у бр. 295 н 296. од вроиле године. пУ1епас“, 3» чудо, ие на!,е за вредно, да о Брозу, као свом марљввом са| аднику и таком књижевнпку, наориито пише. век тако рећп дословда нрештамиа оно из ч01)201’-а*.