Delo

245 Д -Е Л 0 , Н. С. ТИХОНРАВОВ. Смрћу Н. С. Тиховравова изгубио је Московски университет једнога од најбо* љих проФесора, а руска књижевност — једнога од најпдоднијих и најдаровитијих ис питивача. Н. С. Тихонравов родио се 1832 године у Калушкој губернији. Гимпазију је свршио са сребрном медаљом у Москви, а у 1849 год. ступио је у Главни Педагошки Институт, одакле је, после једне годпне, прешао у историско — фидолошки одсек Москов. Университета. Још као ђак огледао се у научном послу многим чланцима, штампаним у разним листовима. Ови почеци научиога му рада обраћали су на себе пажњу познатога проФесора Шевирева, којн је, поводом њих, изјавио »од рада Тихонравова ја очекујем врло много добра плода за нсторију руске књнжевности.“ П до ста се није преварио. Одарен одличним подобностима за научан посао, Тихоправов је, неуморно радећа. свршио 1853 г. универзитет као први кандидат и ваграђен је златном медаљом за дело „0 немачким народним предањима у свези са историјом"1 Од 1850—1857 провео је као предавач руске књижевности п језика у московским гимназијама, држећи се у предавањима метода, усвојена Буслаевим. Покрај својега посла у школи, Тихоравов је успео паћи времена и за своје научне студије, којима је предмет била историја руске књижевносиг Ови су му послови прокрчили пут у московковски иниверситет, у који је ступио као проФесор 1859 године. Од тога се доба дати 'а прави му научни рад, који је толико славе придобио његову нмену. Број дела, којима је Тихонравов обогатио русху књижевност. тако је велики да би се мучно сва могла побројати. Изучавао је и издавао споменике старије и вовпје књижевности. Најзпатнија су му издања: Споменика апокриФне руске књижевности, слова о полку Игореву и целокупнпх дела Гогољевих, и истраживања : п о в е с т оАполопу Тирском, новест оспору животаса смрћу, Стоглав п т. д. и чланци: Московски вољндумци почетка ХУШ иСтеФан Јаворс к и, В. П. Г р и г о р о в и ћ, А. С. П у ш к и п, и т. д. Последње му је дело о ђаковању И. С. Тургењева у Московском упиверситету, лекција коју је прочитао у свечаној 'Седница Друштва љубитеља Руске књижевпости од 31 Октобра прошле године. т ИВАН СТЕИАННВШх ЈАСТРЕБОВ 7 јануара умро је у Солуну руски генералпи консул Пван Ст. Јастребов у 55 години свога живота а у 26 свога бављења на нашем југу. Најпре као секретар и драгоман консулата у Скадру, за тим као вицековсул у Призрену, после као консул, прво у Скадру па у Призрену, и најпосле као генералпи консул у Солуну, задужио је покојник српски народ низом добара, која ће, као нове залоге, трајпо остати забележепа у великој књизи словенске узајамности. Али не само као представник државпе моћи велике Сратске државе, него и као радник на пространом пољу научнога испитивања словенскога живота, покојник је стекао право на наше признање. Као год што је раније, други руски консул, А. ГиљФердинг указао словенској и српској књизи великих услуга, приказујући свету српске пределе и остатке из прошлости, до којих је било тешко пристунитп другим научницима, нарочито српским; тако је и И. Јастребов, жнвећи у Скадру и Призрену, допирао до места до којих никад није дошла нога ниједнога научника. Старине, предања, исторпја, живот. језнк и обичаји народни но строј Зети, по целом Подримљу, по Косову и по горњој Морави и Вардару беху предмет коме он посвећиваше, с пуно љубави, свој ивтерес ис-