Delo

246 Д Е Л 0 питивачки. Као споменици те пажње стоје два дела. „Податци за историју сриске цркве* и »Обичаји и песме Срба под Турцима“ (ово је иоследње изашло на руском језику,. а прво на српском). Ти ће списи увек остати као богате ризнице научнога градива, којима ће имати да прилази сваки свестранији исиативач пашега народнога живота. Иван Ст. Јастребов није имао потнуае сувремене научне припреме; свршио је астраханску богословију и казанску духовну акдемију; али је његова жеља и љубав према истини поуздано држала његово перо, те му није дала да склизне у страну где,. пред пашим очима, често залутају многа „стручна* пера университетске научности. Јастребовљева тежња к истини ишла је дотле, да он није гледао хоће ли се пропађена истина сударити са грешкама освештаним са конвенцпјама признатим у науци и изван ње. Што је таки научник био и иријатељ сриски, што ј.е баш таки човек Србе задужио, наш се народ може само поносити, и ако му тодико већа мора бити жалост за претриљеним губитком.