Delo

248 Д Е Л 0 У ирву долазе граента, грааулити, днјорити, дијабази, порфири и порфирити, лабрадорити и риолити и басалт (на једеом месту). Изложене су и области у Србији, где се оне појављују. Ј- М. 2 и ј о V ј с. 8 и г 1 е 8 ЈеггаГпев зесИшеп1а1ге8 Је 1а 8ег1)1е. (Штампано у Сошр1ез гепбиз (1е зеапсез Је Г аса(1ет1е (1ез зс1епсез. (19910). Рапз. 1893. У овој белешци изнета је нова класиФикација седиментарних терена у Србији, а иста је саопштепа у Француској академији наука у њеној седници 5. јупа 1893. Свеколики терени подељени су у 10 серија са назначењем њиховог петрограФског обележја палеонтолошких типова и места вахођења (у павноме но областима). Као новине могу се сматрати неколике етаже, које до сада нису биле одвојепе 8р1г1(1оп ВгизГпа. РаругоГћеса, а пелу ^епиз о! &аз1горос1а 1'гош 1ће. ропИс з!еррез о! 8егуГа. (Опиамиано из „Тће Сопсћо1о§181и Уо1. II. рР 7, 1893) ћопЈоп, Новија и брижљивија испитивања све већма истичу на видик богатство млађих терцијерних фосилд у нашој домовини. ЈЗод именом РаругоЗћеса описао је чувени хрватски хонхилиолог г. Брусина један нови род гастропода из понтиских слојева у селу Рппњу, из кога је места он већ раније објавио мноштво нових обднка. К,а(1Ји§оз1ауепзкеАк(1еш1је 2па по 8 Н 1 ХЈшје1поз11. КпјГ&а XIII. Ма1етаНско-рпго(1оз1оуп1 гаггеЈ XII. 2а§гећ 1893. Садражај: Неке примједбе нонајвише к Пелтиер-овој теорији зрачне муњине од дра В. Дворжака : Констатне, средње дневне температуре зрака за хрватске постаје од дра Артура Франовпћ — Гавазпја; Геологијски и Хидрографијски одеошаји Марија — Горичких брдина (с литогр. таблицом) од дра. Драг. Горјановић — Крамбергера; Девето нотресно извјешће за годину 1891. од дра М. Кнпшатића; 0 пар. цијалним диФеренцијалним једначинама плоха од Едуарда Долежала; Бихроајат калија (с литогр. таблицом) од Г. Бончева; Прогноза времена (с литогр. табдицом) од Ј. Торбара и Герхартов хеленин од С. Бошњаковића С Мораве на Вардар, Под зидннама Цариграда, Бруса. Друго издање 12-о стр. 192. „ Стара ерпска војска, историјске скице из дела „Народ н земља у (тарој српској држави*. На по се штамиапо из „Гатпика". стр. 207, У ирвој од ове своје две најновије књиге скупио је г. Новакопић своја два дедавно, штамнана путописа у којима подацима историским објашњује и осветљује данашње стање крајева, који су им иредмет оиисивању, и један члаичић штампаи раније као I лас Академије Наука н Уметности. У другој је покушао, на основу досад познатих извора, изнети слику војпичкога уређења у старој српској држави. У последње је време г. Новаковић почео врло много радити, те се стало оправдано страховати да му закључци нису довољно поуздаии и тпрђења довољно основана. Алн опет зато, све што изађе испод пера г. Новаковића заслужује препоруку. На лепом српском Дунаву. Од Београда до Радујевца. Нз путпичких беложака Ср. Ј. Стојковића Издање књижаре Д. М. 'Борића. Београд. Штампарија Краљевине Србије 1893.