Delo

Д Е Л 0 249 Од осталпх књига ове врсте, којпма је истп предмет, ова се одликује лепом израдом, богаством слика п обилатошћу матерпјала. Писац је увео све, што је могао у лптератури ваћи о Дуваву, варошима крај њега и стапповвицима њиховпм. Ту он опширно говори и о историји појединих места, и о догађајнма који су и развијали у њима, и о псторијској судбини становника који су крај обала му живели. Овај је материјал депо распоређен, али су оииси, и ако је језик чист и леп, местимице и сувише фразасти. На доста су се места писцу ногкрале и но где које ногрешке. Слике су већином познате. С г 1 е 1 зПке ћасП81ауа 2. ћаЛапјзко^а. 2а§гећ. Т1зкош ПЈотске Нзкаге 1893. СГепа 70 пол'. Ладањски је псеудоним једног младог нриповедача хрватског, који се првом у ЛПе п с и огледао, показавиш у својим првим ирпчицама доста дара и укуса. У ову је збирку унео две новеле: „Ружичпн снубок“ н „Граденпћ“ и три цртице, међу којима му нароччто хвале „Зилгскп дан“. Критика .је хрватска врло лепо прнмила ову збирку, те је н мп препоручујемо нашим читаоцима. М а п П е <1. Огашзка рјезап и 1п га2с1ј Ла. Зрјеуао 1 о г с! Вугоп ХЈ шјегИи јгсоггпка ргел’ео 81јерап МПеНс. 2а&те1> 1894. Бајрон је слабо превођен у нашој књнжевности, на и оно мало што је преведено, не може се похвалити нн тачношћу ни лепотом. У Хрвата су се превађањем из Бајрона бавнли Станко Враз и Прерадовић. Али је све то мало да бн се могла створити јасна слика о поезији овога геннјалнога песника енглескога. чији ,је утицај у почетку овога века био огроман на све литературе европске. II за то нам ,је добро дошао иревод „МанФреда". II ако није с оригинала преводио, г. Милетић се старао да му нревод буде гладак и удесан, на је у томе донекле и уснео. Делу је додата биограФија, предговор и посвета кнезу Црне Горе, Ннколн I. кога нреводилац назива „узданицом Хрвата“. Н г 8 1 о г г е е п е г а 1 е, <1 и 1Л’ 8 г е с 1 е а позјоигб, р п ћ П е е зоиз 1а сИгесНоп <1е М. М. Е г п е 8 1 Б а V х з 8 е е 1 А 1 Г г е (1 К а ш ћ а и <1. Од овога знаменитога издања нзашао је и други део, који обухвата историју Феудализма и крсташких ратова, и доппре с догађајима до XIII в. То је једна бурна п ио последицама плодна периода, у свему различна и од ранијих почетака, који су били предмет нрвога дела, н од позније епохе : у њој су владали вера п ннстннкт, а у овој другој ум н интерес. Покрај Ер. Лависа и Рамбо-а, који управљају целим издањем, у овом су делу узели учешћа : С'е б о н. о је онисао Феудални режим и историју крсташких ратова; Б а ј е — опнсао борбу нзмеђу панства н царства; III е н о н — изложио унутрашњу црквену иеторију; Л н ш е р — исторнју крал.евипе Француске; Ж и р и и А н д р е Р е в и ј — неторију буржоазије и варопгп и историју трговине и индустрије у средњем веку; Лаиглоа — историју цнвилизације на Западу; Бемон — Енглеску за време Магна Карте; Маријезнон — стварање краљевина Шпанцје и Португалије; Хоман стварање скандинавских. Словенски свет и југоисточну Европу изучавали су Е. Д е н и с и Алф. Рамбо, а последњу главу, носвећену револуцијама у Азији до краја XIII века, израдио је Л е о н К а и н. 0 уделу који је наш народ нмао у овом одсеку светске исторнје, говори се у ХЛ' глави (»Југоисточна Европа“) од Рамбоа, Надали смо се да ће Рамбо, који је евојим ранијим студијама о историји ових земаља у X веку стекао тако леинх заслуга и признања, и сада изаћи с радом какав му доликује. На жалост, оно неколико страна, које су нам устун.Ђене, препуно је таквих нетачности и погрешака, какве се не би могле онростити ни