Delo

Д Е Л 0 263 томе предмету пнсац је исцрпно употребпо. 0 каквом крајљем закључку у овом предмету не може бити још говора, али се ннко више неће моћи бавитн овим пптањем, а да се не послужи делом г. Цвцјића. Иошто је, изложио садржину дела г. Цвнјнћева, реФеренат овако завршује своју оцену : „Све што је у овој књизи изнесено, може се сматрати као несумњива добит за наше знање о овим појавама. Врло су корнсни његови закњучцн о геолошком и геограФском проматрању ових појава, јер дају богат материјал за тачније одреЈршан.е места, која писац сматра да су прави Карстерен, који се, како иисац желн, издигао у главном из кречне Формације.'“ Константпнополв и его окрестностии Принцевн островн Москва 1893. 8°, 250 стр. Ц. 1,25 руб. соч. Сергћл Филипова. Ово је прва књига на руском језику, која оппсује Цариград, околину му п живот н обичаје његових становнпка. Коме није могућно читати дело Амичмсова, моћиће се лепо користпти п овпм, јер је у њему на врло ннтересан начин описано путовање по овим крајевима. Излагање се одликује жпвошћу, посматрања су му тачна и правилна, а описи местпмице пуни поезпје. Нисац упознаје своје читаоце не само са спољашњошћу ових крајева, него н са обичајима, навнкама, унутрашњим животом источним, којн је, кад се с пол.а гледа, тако поетичан, а кад му се у унутрашњп склоп сагледа тако мртвачки прозапчан. Ц ј е 1 а 4г а А п 1 е 8 1агс е т1са До сад је изашло шест свезака дела дра Анте Старчевића, што пх издаје „осИог к1ића б!гапке ргаха.“ Кроз којн дан изаћнће и седма свеска његових дела и тиме ће бити завршена прва књига, у којој су све сами говорц, које је Старчевић рекао које у сабору које пред бирачима. — Ие 8 1; а 1: п 1 (1 е К а §• и з е. СоДШсаНоп 1пе(Н1е би XIII 8Гес1е. Раг V. Во^Шс. Рапз. Тлћгаше Ци гесиеИ &епега1 Дез 1о1з е! с1ез аггећч е! <1и јоигаа1 с1и ра1а1з. В. Вагозе, е<Шеиг. 1892. Ово је стари дубровачки законик, на латинском језику, од годпне 1271, штампан је и напосе одштампан у књижици, из Француске ХопуеПе Еегае Мб1опцпе бе <1гоН 1'гап<?а18 е! е1гап^ег. Г. Б. написао је увод овом издању дубровачког законика на Француском језику, па је опет и свој увод и текст законика снабдео напоменама и објашњењима. Ми ћемо се зауставити на осмој књизи, у којој се говори о вражди или крвп, крваринн (Бе репа Угаз<1е). Ту видимо, како је постојао спор пзмеђу Дубровника и крања Славоније (8с1ауоп1ае) н Дубровника, што се тиче вражде. Сви краљевн Славоније и његови људц тражили су, да се по народном облчају плаћа крв са пет стотина перпера (дуката), ако би један од ових л,удн убио Дубровчанина •, исто тако пак да се поступи ако би Дубровчанин убио кога човека ових краљева. Међутим у Дубровннку владало је друго нравило, донесено са запада, из Млетака, да се глава плаћа главом, да се убица казни смрћу. Тако је нисао Дубровник краљу Урошу, а тако су хтели н Млеци, ако краљ нристане; не иристане ли пак, нека за обадве стране остане по народном обичају. Сад да одговорнмо, где је та 8с1а\гота ? Б. тумачи да је овде Славонија у ужем значењу краљевина Србија н све земље, у којима живи народност српска. Онај Урош је Урош II, у српским аналима бол,е познаг под именом крал.а Милутина, а то је дед цара Душана. Овде се срнски крал, назива крањем Славоније, па се опет назива краљем Расије, о чему Богушпћ суди да је исто.