Delo

252 Д Е Л 0 Мопишеп^а 8 р е с 1 а п Н а Н 8 1 о г 1 а т 8 1 а V о г и ш т е г 1 <11 о п а П и т V о 1. XXV. 8сгхр1огез, V о 1. II. СћгопГса га^^зхпа ЈипГх ЕевШ (аћ огх' ?1пе иг1)18 изцие аЈ. а. 1-451), Нет ЈоаппГз Сгипс1и1ае (1415—1484. 2а§га1)1ае 1893 (I—XIX. 1—440. С1епа 3 1ог. 50 иоу.) Б1§еззх1 8рега!пз N о (111 о. Прилозима . штампаним у овом издаљу припомогла је хрватска Академија много познаваљу наше нрошлости. Рестић је свој летопис, нарочито другн део, радио служећи се званичним подацима који су се сачували били у дубровачким архивама. Тако је исто радио и Гундулић. Због тога им је и причаље поуздано, те донекле може накнадити недостатак извора, који још нису сви објав.нени. Разуме се да је у овим летописима много помена о стаљу и одношајима у осталпм балканским земљама, са којима су Дубровчанн имали веза трговачких. Издаље је у сваком иогледу добро и правилно. Преображај Иеоградске Погословије, иоклич народним посланицима и осталнм Србима од проФ. Дели-Грујића (псеудоном). Прештампано из „Хришћанскога Весника“. Београд. Штам. Свет. Николића. 1893. Ц. 0 50. 8°. Да наша Богословија, нокрај све важности коју има као завод који народу спрема учитеље а цркви служитеље, није уређена како треба, да би могла одговарати свима задаћама — то се поодавно иочело увиђавати. Питаље о томе како да се она преуреди, датира се поодавно. Ова .је књижица најновији покушај у томе правцу, и то покушај који доиста заслужује да на њ скрену пажњу они, који су позвани да исправљају што нам у земљи не ваља. II ако се у понеким тачкама не слажемо са писцем, ми опет ову љегову књижицу препоручујемо свима, који се интересују о питањима ове врсте. Школа, илустровани годишљак за омладину у школи и ван ље за просту 1893. Година I. Уредио Мих. М. Станојевић, учитељ. Издање II. Димитријевића. Цена 0'50. Од неколико година на овамо календарска кљнжевност у нас знатно напредује не само по броју, него, можемо тврдити, и по каквоћи. Покрај осталих изашао је и овај календар, намељен омладини у школи и ван ље. Ова замена казује већ сама собом и каква треба да је књизи садржина. Покрај цртица п песама које се гичу порончнога жнвота или упућују на извесне дужности, има неколико биограФија знатнијих Срба са сликама, песама народних и уметничких, поука о чуваљу здравља, чланичића из природе и пољопривреде и т. д. Све то може бити врло подесна лектира за омладину у нашим основним школама и ван ље. Баз Кагзћрћапотеп. Уегвисћ етег тогрћо1о|Дбсћеп МопоЈхгарћхе уоп Б г. Ј о у а п С V х ј Г с, РгоСеззог Јег Оео&гарМе ап Јег Носћ§сћи1е хи Ве1§гаЈ. (геоЈЈгарМзсће Аћћап(11ип§еп, ћегаиз^е&ећеп \топ РгоС. Бг. А1. Репек Јп \У1'еп. ВапЈ V. 81еН 3.. \\г1еп 1893. Е1. 81б1зе1. 115. 8. (215-330) ег. 8°. О овоме делу г. Цвијића, проФесора ГеогЈхаФије у нашој В. Школи, нанисао је проФ. 8. Оипћгег, уредник нознатога часописа за геограФију и етнограФнју, Баз Аиз1апЈ, оцену, која може служити на част г. Цвијићу и В. Школи, која у љсму добија вреднога и своме послу иотиуно дораслога радника. Ма да се рсФеренат не може да сложи са аутором, да се о иојавама, које су предмет иснитивања овога дела, у целини врло мало писало, ипак са радошћу поздравља обраду овога питаљау облику који му је писац дао, јер су ови појави изнесени у потиуној целини и узајамности љиховој. „Овај енитетон може с правом, вели рсФеренат, да се прида раду г. Цвијића. Писац је и сам, како изгледа, из предела, у коме је пуно оваких појава, те је нознат са променљивом физиономијом љеговом, која површном посматрачу изгледа тако једнолика. А пошто се у Пенковој школи упознао са методама физичкогеограФ. исиитиваља, то је и могао показати склоност, да се нрихвати овако тешкога задатка и овс појаве престави онако како јс то учинио у свомс делу. Литературу о