Delo

ПРИЧА 0 ЏЕЈ1АДИН-БЕГУ И ТАШУЛИ (Једна глава пз дела „Крај обала Охридског језера")

Одали смо овамо и опамо по обалама језерским ; љу.вушкали смо се на његовим таласима ; пели смо се на ниске брежуњке и високе нланипе ; походили села и градове, обишли смо цркве и манастире; па нас сад ево опет на доглед Охриду; његова нам се лепа слика још из далека указује а из ње се нај јасније обележава Уч-кале на вршку стеновигог брда које се из самих таласа језерскпх издиже. 0 томе калету, о оним дворима у њему, које сада покрива згариште, старн њуди чудпу причу казују, причу којој је крај допр’о и у наше дане. Ја сам ту причу оставио, кад се опет вратимо Охрнду на крају мојих бележака, па одмарајући се да је испрнчам. Зар да се могу на њој одморити и они које је досадања садржина књнге уморила. Крајем нрошлога а почетком овога века у Цариграду је цар царевао само а земљом су уирављалн и владали паше и бегови који се учинише снла, знатна и голема, н од којих је % цар морао да наново осваја своју рођеиу државу. Да је нпје освојио, да их ннје сломио узелп би они њему Цариград, толика сила беху тн господари, о којима се н данас још много ирпча п доброга н злога У Јањини Али-паша од Теплена ; у Скадру МустаФа Шкодра-иаша ; у Прнштини Малић-паша Џинић;