Delo

260 Д Е Л 0 у Призрену Махмуд-паша Ратуловић, и многн други по Врањи, Нишу, Скопљу, Тетову, Пећи, Самокову и Лесковцу. У Охриду беше тада Џеладин-Бег а становао је у оним дворима, у граду охридском, што су сад згариште а што су се некад поносно дизали на врху стеновитог брда које се из самих таласа језерских уздиже. Има их који су заостали у животу из тога доба, па нам они описују тадање дане и зле и добре. Ако су господари и чинили зла у својој земљи, они су га бар само смели чинити, а нико живи још крај њих. Памте се још оне страшне казне и каштиге над насплницима и преступницима. Зар се не прича и сад. како је Рустем-паша призренски, брат Махмуд-паше Ратуловића, вешао Арнауте ибисашки” т. ј. по двојицу ; или зар нису Срби нишлије, отишавши у стан Бушатлији МустаФ-паши, кад је оно са војском крепуо на Русе (1829), затекли у његовом стану неколико иогубљених војника а крај њих или кокош или главицу лука, шта је ко неправо узео и рад чега јо изгубио главу. А за Џеладин-бсга охридског прича се, како је често извозио чамцем на језеро иуие џакове, за које су још биле привезане велике каменице. У тим товарима, који ће за навек остати на дну језера, били су увек насилници, блудници и преступници које крвава правда Џеладин-бегова нигда није мимоилазила. Причају у Охриду причу, ио којој Џеладин бег, са заштите коју је давао гоњенима, мало нијо једном дошао у сукоб са самим Али-пашом јањинским. Из Јањине чак добегла је Џеладин-бегу у Охрид лепа Фросина, гоњена Али-пашом због ванредне лепоте своје *) А ваља знати да је Џеладин-бег био и род Али-наши. Његова прва жена Саби-ханума била је сестричина Али-пашина. *) Одмах се ту у Охриду удала за Димитрпја ТерзијанчиКа, како би се Али-иашнно.м гонењу стало на пут. Овако охридска песма пева ту Фросину : Фросино, моме хубаво, Пе седи долу на врата Да те не видит паша-та •, Зави си бело-то лиде Со зелен ђерђев до тебе. Ушче зборот не доречен Витасаха двајца гавази: Фроснно, моме хубаво, Здраво ти ждво од паша-та