Delo

ПРИЧА 0 ЏЕЛАДПН БЕГУ II ТАШУЛИ 2б1 За Џеладин-бега зиа се још да је поклонио велико и леио село Љубанншче — свој чифлик — манастиру Св. Науму, као год оно што се прича да је Бушатлија Шкодра-паша сваке године давао товар зејтина за кандила манастнру Дечанима. Па колпко се различитих ирича причају у Охриду о Џеладин-бегу, о његовим дворима, о његовим бојевима, о правдн и неправдн његовој, о његовом богаству. Кажу био је пребогат. Штитио је гоњене, ама је тражио да му се то плати кулуком и порезом. Ко је хтео да окречи кућу, плаћао је грдан данак; ко је хтео да награди прозор на кући, још већи. а онај ко је хтео чак и оџак да дигне више крова, требао је толико да гглаћа годишње, да бп му за неколико годнна отишло све имање на данак само. Отуда и богаштнна Џеладин-бегова, отуда му и они сами двори. Причају да је његов двор био онде најпре, где се данас у Охриду налазп Хамам-бахче, па како су му сили и богаству то билп тесни двори, нопе се на врх охрпдског брда п назида друге са 80 одаја, са изгледом на запад на красну струшку равннцу и Стругу на њој; а одатле на Петрину планипу одакле зором сунца истиче; са севера на иространу охридску равницу искићену селима и испресецану речицама ; са југа иа — језеро. А сем тих дворова сазидао је једне и у Ресну, једне у Струзн и једне на Петрини планини. Њпх је назидао својој жени Сабихануми, Али-пашиној синовици. Кажу Саби-хануме је била врло, врло лепа, али — није имала порода. А Џеладин-бег је хтео пошто по то наследника, на кад је узео себп и другу жену, Саби-хануме није могла очкма да гледа, како бег другу љуби, јер га је силпо волела. За то јој је бег назпдао ове дворе те Вечер ће дојит на вечера Вечера да му зготвнш Одајче да се ностелнш Со џамФсслнте шнлтина Со кадпФени нерннци Со стребрннте шанданп. Фроснна моме хубава На гавазите им велеше: Јас паша вечер не чекам Јас одајче не ностелвам Нп нак вечера готвам, Ја сум си моме хрнсјанско и т д.