Delo

НРИЧА 0 ЏЕЛАДИН-БЕГУ И ТАШУЛИ 263 и ћитајку, свилу и самуре. Опколно је робињама и гавазима, измећарима и измећаркама, а од свих најверније јој је служио Џеладин-бег. Ташулине дивље и светле очи, њено жарко н мило лице оковали су овога лава којн је био кадар и самом Султану да отказује послушност. Побеђени Џеладин, толико је чак био попустљив, да није захтевао од Ташуле ни ту жртву да му учини да променн вером, јер она то никако, никако не хтеде. Дозволио је да се у њеним дворима уреди и мала црквица у којој се Ташула ревносно молила Богу. Па онда, кажу, Ташула је толпке невољпике спасавала, толику правду задовољила својим утицајем на бега Кажу, она га је оиитомила те је био тако добар према хришћанима. И док је Џеладии-бег све и сва чинио Ташули. рањеној од бола Саби-хануми остало је да се опет осами у дворима у Струзи, у Ресну и на Петрини. Али је сву ту милост Ташула и заслужила, јер је у љубави онејачила и обећавала пород, коме се Џеладпи-бег тако радовао. И Ташула донесе на свет чедо, а Саби-ханума прва погече да говори Џеладпн-бегу, како му се чедо мора држати у турској вери а не по материној, ма да друкче Џеладин-бег ни сам није могао мислити. Тек Саби-хануме знала је да ће то панети бол Ташули, а само је на то и чекала, да нађе прилике. Али је Ташула у вери надокнађавала оно што је изгубила у отаџбини, у кућп, у родитељима. Она је тако разумела одаиост вери да — кад је дете већ одрасло до године дана изненадно умре. Сарањено је код џамије Имарета и богата Ташула оградила је красно гроб овога детета гвожђем и окитила цвећем. Ено га и сад тај гроб у Охриду очуван, јер га је Ташула редовно, сваке суботе, обилазила и надгледала. А после смрти детиње молпла се Ташула много даиа и много ноћи у својој маленој црквици у двору и просила оироштај греха у Бога, јер — она је у својнм рукама удавила дете да га не да ссмо да се иотурчи. Она је и испросила опроштај и добила утехе јер је имала уверења да је тако својој вери послужила.