Delo

264 Д Е Л 0 Да је знао Џеладин-бег за тај злочин, или да га је знала Саби-ханума ?! Нико га живи није знао до пкона Св. Богородпце којој се Ташула исповедала и од које је просила храбрости пред злочином. У дворима Џеладин-беговим бпло је и да.ве све весело и задовољно, јер незадовољство Саби-ханумино било је усамљено у дворима у Струзи, у Ресну, па Петрини. У Охриду су звониле тамбуре, лупали деФови, чагрл^ала чампарета и ориле се зурле, а крај њих певале се песме само о лепоти н о срећи Ташулиној. А Ташула, окићена ћитајком и ширитом, срмом и кадиФом, драгим каменом и златом, окружена и служена ропкињама и робовима, милосно се смешила крај колена Џеладинбегова, а боно уздисала крај иконе мајке Божије. Гроб Ташулиног детета * Скоро десет година после прогтасти Али-паше јањинскога памери се Султан на мудра везира Решид-пашу, те са њим пође на Бушатлију, на Хусејин-капетана и све остале властеле који се бунише против Султана. И Џеладин бег је био уз Бушатлију, иа кад их царска војска разби код Прилепа, Шкодра иаша се брзо повуче у Скадар. Џеладин-бег није имао моћи да се сам брани већ покупи све своје благо и жене н упути се и сам у Скадар Бушатлији, да се тамо затвори, јор се Шкодра-наша још снажно држаше против великог везира Али се нн Шкодра-паша није могао још дуго држати. Пре но што се хтедс предати, рече своме пријатељу Џеладин-бегу да се сиасава како зна. Како царска војске није на Охрид ни