Delo

ЖИВЕ МОШТИ Нрича М. Конопљицке Лгао ми је, врло жао, што не мо1у да вам кажем, како је изгледао кад је стајао илп ходио, како је мицао рукама и главом, је ли му кпчма била ногнута или ирава, а особито, каки му бешс глас и поглед. Не за то, не дај Боже, што бих од тога да стварам неку тајну, него за то, што сам га познала у часу шзузетна мира, кад му је глава почпвала неиомично, очи биле затворене, рукс скрштене, а у грудима неје само нестало гласа, него и даха. Познала сам га у мртвачком сандуку. Бејаше то прост, јелов сандук, црно обојен, с лнмовим крстом, пљоштимпце прпбијеним на заклопац, а с обе стране сандука стајаху четири свеће, у тешким коситарним свећњацима, који спадаху у „утвариа боничке канелнце. Запалпше их у носледњи час, баш кад стадоше пред капелицу мртвачка кола са Једним коњем, тандрчућп но неравном плочнику, а грсбодер снђе са седала, да иооткопча подигнуте од штедње крајеве чојана покрова, који прекриваше дрвену нодлогу на колима. У исти мах шкрипнуше боничка врата, а на њпма се указачувар, коме одмах приђе гребодер, заграби бурмута, шмркну но пронису, кихну, ц, обрнсав нос п бркове рукавом црне кабанице, стаде џевељатн, а коњ му, користећи се тнме, спустп главу, заклима њоме неколико пута, заклопи крваве очп и заспа. У то се јави бонпчко звонце глухнм, безвучннм гласом, слуга отвори изнутра врата од каиелице, а шака пролазника, која застаде на плочнику иреко пута, похита у канелицу, кад виде мргвачка кола. Бејаше нх девет, десет лица. Просјак, у старом, војничком шињелу, чуварица нз треће куће, нраља пз ирека, шегрт с чнзмарским калупом, гомилица деце, господпн, који је с узвраћеном огрлицом и мизантропским осмехом пзншао из крчме на рогљу, најзад сељак у рубинама бос, опаљена лица, притискујући обема блатним рукама излизану капу на раздрљенс груди. Жене су се крстиле улазећи, нрилазиле ближе сандуку н клецалс с гдасним а равнодушним уздахом ; мушкарци застајаху на ирагу, одго-