Delo

337 ШПЛЕРОВЕ ДРАМЕ Уегзсћтпчшо' 1лп, зо ћа!; .ше аисћ е1п Мћо-ћес1 уег1огеп.“ (Верина, познајеш ли ти ону реч нод заставом ? — гБеновљани, кажите му, да се зове потчињеност! Ако не могу да обрћем ове главе, како ја баш хоћу — разумите ме свега — ако нисам ја суверен завере, онда је она у исти мах изгубила једнога члана III 5). Ове пак речи обелодањују сву његову тежњу и воде га потпуној пропасти, у коју и пада на крају драме. По томе Фијеско, п ако је републикански задахнут, ипак није идеал човека, који тежи за слободом. Он злоупотребљује слободу ; главна му је сврха себичност, тежња за херцешким достојанством. Он тражи слободу, али само да се ослободи садашњега тирана, да би сам могао постати тиранином и унотребљује као оруђе тај истн народ, коме говори о слободи, и који жеднећи за својом слободом њега признаје за иредводника. Он тежп за слободом с тога, што не може да се клања пред другим. Зато и заилази на странпутпце, пада у самообману, да некажњен може постати тиранином, н ова га самообмана води жалосноме крају, тек што је доспео на врхунац својнх жеља. Док чиста слобода тако у Фијеску долази у опасност, да нретрпн тежак удар, појављује се Верина као прави народни пријатељ, као упорни носилац идеје слободе. Он је човек, који и телом и духом и свим својим имањем тежи за општом грађанском слободом. Ову тежњу потпирује гнусна срамота, што је његовој кћери Берти намоси Ђанетино, и он стане мрзети Дорије н још више сваку тиранију. Ово обешчашћење боли га као оца и он је без мало готов, да као онај хладни Римљанин Виргиније убнје своју кћер, али на један хмах уздржава се поносни републиканац, иошто „Сгепиа'8 Ђооа аић тете ВеИћа о-елуоНеп. те!п \7а1егћег2 тетсг Ви^егрШсћ! ићегапРуоИе! (је судбина Ђенове пренета на моју Берту, а моје очинско срце предато грађанској дужностн I 12), те наваљује на заверу и тежи да и Фијеска за њу задобије. Он га и задобија, али презире у исти мах н његове намере; он је тај, који на Фијесково разлагање свега онога, што је већ сам припремио, одговара: ,,Р1евго ! — Ме1п Сгегб! пеГо-! 81с11 уог с1ет с1е1П1^еп — те1п Кте капп С8 П1сћ1 — с!и 1ј181 е1п §гов8ег Мепзсћ ; — аћег“ — (Фнјеско! — Мој дух се клања предтвојим — моје колено не може ти си велики човек; — али — II 18) па онда ову прекц32 ДК-1 >