Delo

338 Д Е Л 0 нуту мисао младоме Бургоњину даље разлаже овим речима: „Оеп Тугапп ллчгс! Р1евсо бШггеп. с1ан 181 ^еллЈбб! Р1ебсо ллчгс! Сгепиа’б ^е1аћгИсћб1ег Тугапп луегс1еп. с1аб 181 »‘еллћббег(Тиранина ће Фијеско сринути, то је поуздано! Фијеско ће постати најопаснпји тиранин Ђенове, то је поузданије III 1). А како је с}фов и немидосрдан, па ипак племенит и некорпстољубив у претпоследњој појави драме, кад се састаје са „херцегом“ Фијеском, и која је појава једна од најлепших, те бих је готово сву навео; како су оштре његове речи: „ Јоћапп ћпсћто' Пезсо ћезабз ћ-тс1ег т тетет Иеггеп — је121 ћа! ег ја Сгеппа егоћег! ипс! 1сћ пећте тет Е^епБппп 2пгиск“ (Јован Лудвпг Фијеско имао је земаља у моме срцу — сад је пак освојио Ђенову и ја узимам натраг моју својину У 16); како су племените његове речи, којима опомиње Фијеска; какав је оштар сарказам при одговору на питање, зашто је ооешен црнац, и како продиру кроз сваку жилу речи : „Нбге, ЈЛебсо, — шћ ћ!п С1П Кпе^бтапп, уегз1еће ппсћ луеш^ аи! пазбе ћТапо-еп Е1ебСо — Јаб б1пЈ те1пе егб!е Тћгапеп — лу1г! сћезеп Ригриг луе§-!. . Пзсо — 1азб 1пег а11е Кгопеп Лебез Р1апе1еп гит Рге1б, с1ог! 2111Н Рорапг а11 бе1пе ЕоНегп 1е^еп, 1сћ бо11 кп1ееп уог е1пет 81егћНсћеп — 1сћ ллгегс!е п1сћ1 кп1ееп —Е1ебсо (111 Јет ег п1сЈег1а111) ез 1б1 те1п егб!ег Кп1е1а11 — ЛУп-1 сћебеп Ригриг луе»-а (Чуј, Фпјеско, — ја сам ратник и слаоо се разумем у плакање — Фијеско — ово су моје прве сузе — Баци тај пурпур !... Фијеско — изнеси овде све кр}ше овога света као награду, а тамо код ђавола сва његова мучилишта, да клекнем пред кога смртнога —ја неКц клекнути — Фијеско (падајући на колена) ево ме где први пут клекох — Баци тај иурпур! У 17), а како је жалосна његова ресигнација, пошто је гурнуо Фијеска у море: „1сћ ^еће 211111 АпЈгеаз. (Идем Андрији — последње речи ове драме). Лндрија Дорија, седи старац, излази пред нас такође као прави пријатељ и родител* народа свога. Он само подлежи једној страсти, прекомерној љубави према своме синовцу Ђанетину, коме све допушта, док му на послетку (II 13) не преврши меру, те своме синовцу чини тешке прекоре, чиме нас, поред осталога, толико прндобија за се, да не можемо на ино, Ј?ећ морамо да осећамо саучешће у његовој тешкој судбини. II