Delo

342 Д Е Л 0 ношај нрема Шарлоти фон Волцоген, промени улоге — да не би јад свога срца сувише изнео пред свет и да бп и сам могао бнти нешто објективнији. Тако овде имамо племнћа, Фердинанда фон Валтера, који се у љубави својој спушта грађанској девојци, Луизи Милеровој, па се тако сав предаје борби противу сталешке разлике: ту нам је сиже љубави. Њему се на супрот истпчу његов отац и остали дворани, који теже да чак најгрознијим и најбезбожнијим средствима спрече овај одношај: у сво.ј њиховој радњи имамо салетку. Резултат борбе овога двога даје трагични над. У опште је Шилер, којп је писао само нзазван каквнм спољашњим догађајем, имао увек конкретан случај пред очима, те му је ова драма и испала боља него ли и једна од две раније. Г1а и у техничком ногледу оваје драма напредак, ношто нас одмах у почетку уводи у живу радњу, тако да готово и нема експозиције. Одмах у почетку чујемо назоре -музиканта Милера и његове госпође и разбијену на,пу секретара Вурма и његов привидни узрок за сплетку, љубаљ Луизе и Фердинанда са наслућеним тешкоћама њиховом односу и одмах за тим и почетак Вурмове сплетке, којој се придружује и Фердинандов отац, председник фон Валтер, ради свога плана да свога сина ожени метресом херцеговом само да би одржао свој утецај, и на послетку још и његову тврдоглавију и штетнију сплетку, када га син одбије. Из ове врло срећно изведене кратке експозиције уводи нас песник врло брзо и срећно и у развој па по том и до трагичнога пада После ових кратких олштих напомена можемо прићи разгледању карактера. Луива, главна јунакиња и по јаду песникова другарица, заступница је просвећенога и образованога грађанства, које инак не може да дође до свога природнога права. Она је тип поштене побожне грађанске девојке, која придобијена осећајном и искреном љубављу Фердинандовом, таквом љубављу и одговара, те је врло блажена у истој. Али она у исти мах предви1>а све тешкоће овога односа н одриче се с болом у души истога (III 2); дужност према родитељима уздржава је, да пође за драгим, да напише своме оцу гадно писмо, које јој у перо говори њен мучилац, и да га заклетвом призна као своје