Delo

341 ШИЛЕРОВЕ ДРАМЕ бити примљен за позоришног песника, те тако наћи частан доходак. Алн какво разочарање! Далберг, манхајмски позоришнн интендант, прими га хладно, кад је чуо да је побегао, да не би и на себе навукао непријатељство строгога херцега. „Фијескова завера“ под разним изговорима не би примљена за по зорницу; а исто тако о месту позоришнога песника није могло бити ни рсчи, и —Шилер би упућен на самога себе и своје пријатеље. Међу овим пријатељима био је на првоме месту Штрајхер, који је за његову љубав такође побегао из Штутгарта, па га пратио у бегству и делио с њиме свпју готовину. Даље му се као искрен пријатељ показа мати његовога друга из младости и школе госпођа Каролина фон Волцоген, која песнику у овој неприлици па чак и у опасности, да буде гањан, понуди као склониште своје добро Бауербах, што песник н прими, те се ту 'и досели, пошто се после мучнога живота у Огерсхајм}^ до Мајнхајма растао са својим верним пријатељем Штрајнхером. У овоме неповољноме стању тек се огорчи Шилер на херцега и свој завнчај, који га је натерао у бегство. Плод овога огорчења било је његово решење па и нацрт грађанске драме, у којој ће насликати раније већ описано жалосно стање у немачким државицама, а нарочито у његовој домовини, и бесни распуштени живот и сплетке на дворовима. Придође још и друга околност, која је овај закључак само још убрзала и дала радњи веће живоети и стварности. Па име, Шилер је већ дуже време гајио симпатије према Шарлоти, кћери његове добротворке, госпође фон Волцоген. На жалост нс нађе одзива, по свој прилици ради сталешке разлике. Ту најјаче осети Шилер „борбу сталешких предрасуда противу права срца“ (Штерн 366). Утицајем и на основу ових двеју околности пониче Шилерова трећа драма Сплетка и љубак грађанска жалосна игра (1784), у којој песник престав.ва борбу грађанскога сталежа за равноправност и тежњу за уништењем сталешкс разлике. Ова драма између свих Шилерових има најпростију радњу, која се брзо развија и у коју су уплетена само мало али све маркантна и врло живо у радњу уплетена лица. Па и овде опет видимо иесника као радно лице. Он узе свој од-