Delo

ШИЛЕРО В Е Д Р А М Е

847 пада као метреса може да буде достојна истинске љубави кога човека. распламти се љубављу према Фердинанду и постаје готово Фуријом, када је он одбије, претећи да ће потпалити све мине (II 3). Према томе дочекује Луизу (IV 7) хладно, готово бездушно, али се овој у току разговора толико подаје, да је на послетку моли, да се одрече Фердинанда, нудећи јој чак за њега све своје имање. Када се ова великодушно ионаша ирема њој, леди МилФорд тек види сву своју немоћ и долази у красно изведеном монологу до закључка, да напусти херцега, да постане опет слободном (IV 8), па то и извршује, пошто херцегу пошље писмо о том (IV 9). Ма колико да је човек противан метреском бесу, тек мора у леди МигФорд да поштује осетљиво и узвишено биће, које је својом трагичном судбином дошло до пада, па се доцније нз самообмане бацило међу срећу двоје младих срдаца, који инак на послетку страдају својом кривицом. Таква је у осталом н морала изгледати ледн, ако је Шилер њоме хтео да подигне трајан сноменик гроФици фон Хоенхајм, која је све питомце у академији веома волела материнском благошћу и добротом и чији је метрески живот швапски народ „сматрао као благодат за земљу, на се за гроФицу у својим црквама молио Богу и то радо молио“ (Боксбергер II хххг)Скупимо ли све до сад речено, излази „Сплетка и љубав“ као енергична, брза радња, која увек тежи у нанред, у којој карактери нису баш увек до ситница доследни (Клар стр. 102), али инак много маркантнијс него ли у раније две драме Језик је према теми, те отуда не чисто класичан, али врло течан. Стих је још једнако доста реторски и овде онде надувен. Неки претерани моменти нису баш нријатни, али се ипак дају правдати још бујном младотћу песниковом и још сувише живим и свежим угледима, који су морали изазвати претеривања у контурама. Шер (II 41 — 43) згодно напомињс: „Али зар не морамо стати на зсмљиште онога времена у коме је постао овај комад, ако смо радн да га праведно проценимо? Ако то учинмо, морамо признати, да „Сплетка и л>убав“ нма много више историчне садржине него ли „Фијескова завера“. Пагон публике лако је то и схватио; јер није му требало далеко гледати, па да на многим местнма у Немачкој види дворске прилике овакве, какве их оиисује овај комад Силно дејство ове трагедије можемо