Delo

себи данас само из близа да преставимо. То је била бура, која рагачишћава, у оној суморној, „закуженој атмосФери,“ што је доцније и доказала забрана представљања од стране херцега Карла, јер јасно је, да се и није могло тражити, да Валтери н Вурми н Калби мирно и задовољио гледају, како су њихове слике горе на позорници радиле много нхто шта опасно.“ По Прелсу (стр. 82) ова је драма „најреволуционарннји комад, који је икада прешао преко немачке позорнице“, аГедеке суди овако: „Неодољиву заносну драматску силу овога комада Шилер никада више није могао достнћи; његова дела постадоше зрелија, сталоженија, боља, али бурни ход, којим жури овај младалачкн производ, постаде тишији умеренији „Сплетке и љубав“ репш Шилерову песничку славу у народу и беше од пресуднога значаја за његову личну судбину“ (Боксбергер II ххх1х)Међу тим постао јеШекспир позоришним песником. Пошто пак није хтео ићи по укусу онога времена, већ се једино одао правој вештини, би му по истеку годшпњега уговора отказано то место, и Шилер, ирема досадашњим драмама осведочен драматски таленат, нађе се опет остављен самоме себи. У тој непрплицц стане издавати часопис „Кћетхбсће Тћаћаа, у коме је поред низа критичких чланака штампао и прва три чина своје дал>е драме „Дон Карлос“ и друге радове. У уводу у овај часопис изјављује Шилер о својим трима првенчадма ово: „Ппћекапп! тћ Мепвсћеп ппс! Меп8сћеп8с1пск8а1 ти881е те1п Ип8е1 по1ћлуепсћо- сће тћВеге ИГпЈе гмћбсћеп Еп§е1 ппћ Теп1е1 уег!^ћ1еп тп88Ге е1п ХЈпегећеиег ћегуогћппо'ен, с!а8' 211111 01иск с!ег ДУећ шсћ! уогћапћеп угаг.и (Непознат са људима и људском судбином морала је моја кичица неминовно ударити средином између анђела и ђавола, морала је створити чудовнште, којс среком овога света не постоји). Тада прекида с овом периодом и улази у нову, у којој је л>уде са сваке стране боље познавао. (НАСТАВИЋЕ СЕ)