Delo

РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ ПОвЗИЈИ 357 рад наших несника. У остадом, да је г. Недпћ боље познавао бар оно што је писано бнло, пре њега, о песнпцпма, чпје је радове узео за предмет својих „студија“, лако бп се сачувао од овако нетачна тврђења, чији тон и облик иоказују, осим пенознавања, наше литературе, још и — прилпчно нескромности. II ако се покушао оградитн наиомепом како он нпје „од онпх, којима је, када отиочињу какав посао, прво да нобију вредност н цену опоме, што су други ире њих уредплн“ — г. Недић, оиет за то, ннје умео бнти бар толпко опрезан, да нам властитнм својпм тврђењнма у брзо пе покаже, како је ово рекао тек да се нешто рекне Поставившн себн у задатак да пзнесе, „како су се у нас пнсале крптике п којим је правцем пшла наша критика“, г. Недпћ је г.оделио нашу критику у трп врсте, од којнх, ио његову мншљењу, ип једна не вредн п не ваља. Г. Недић се пстина иостарао — не казати нам разлоге, на основу којнх он то нзводп, алп се читаоцу, ваљда баш због тога, ц невољно намеће иптање : на кад нпшта не ваља од онога што је пре урађено, шта је управо то чиме се мора одлпковатн ваљана крптнкп, каквн су јој ирппц пи, н које су те опшге норме за оцепу песннчкнх производа? Г. Неднћ иам то не казује него оставља чнтаоцпма да онп то самп у делу му внде. Мн смо пажљиво чптали све „студнје" г. Недића, али писмо могли нронаћн ту основну пдеју. И да ннсмо нашли пуно тврђења, која једно друго иотпру, моглп бн смо још носумњатн, да томе нпје крпв г. Недић. Овако иак остављамо читаоцнма да о томе иресуде. Према ономе што је г. Неднћ наппсао на странп 7-ој о г. Ст Поновпћа крптпцп која га опомнње на ребусе иод нменом коњнчкнх скокова, пзгледа да н сам налази да не ваља из пабпрака, покупљеппх овде онде пз песама поједпнпх песинка састављати какву било слику о несннку, која ће чптаоцу иослужптн да песника позна н оцепп, јер се на тај цачпн о песнику може рећи све што бп се о њему хтело рећп. Међутим, говорећи о Јакшићу, г. Неднћ сам тврди, како се певање његово може разумети само тако, ако знамо, какав је човек бпо Јакшпћ а пошто се он огледа у својим иесмама, то га пз њих можемо пајбол>е позпати. „Ваља само велн г. Недпћ, уметп из њпх конструнса^п слпку иесникову н прпроду његову, па да нам иосле, и певање његово буде јаснпје и разумљнвије.“ Шта ово зпачн ? Ако је нстниа, што г. Стеви Ноповпћу замера, пнје ш тина што ово сам о Јакшнћу говори. Ова се два тврђења не могу измнрпти, јер једно друго искључује. Овај метод нли ваља нли не ваља ; а пе може за једнога песиика бнти добар а за другога пе. II кад се номоћу њега ствара слпка о несннку онда се то ради само за то, што сс само на тај начнн може о иесннку казати све што бп се о њему хтело 'казатп као што је г. Недић п урадно говорећн о Змају и његовој поезпји Нрпмера оваке очпгледне недоследностп пма доста од сваке врсте и но њнма се пајбоље впдп, колико су ове „студпје" мало крнтнчке. (СвршиКе сеј.