Delo

356 Д Е Л 0 већ зашла реч о врености овога дела, не може се губити пз вида ова разлика пзмеђу естетичких есеја, којн бп зар и нрпсталп као Фељтон за какав књижевнн лист, и критичких студија, за које се хоће п темељнпјс иознавање теорнјскнх иптања пз областп науке о књпжевности и брижљивнје проучавање свију оннх ноједппости н одношаја којн могу, ма колпко, донрпнетп да нам слнка о којем песнику буде јаснпја. Што је г. Недић покушао да своје чнсто естетичке есеје потури нод критичке студнје, зпак је, иокрај осталпх, да г. Неднћ п не зна, да је естетпчка оцена само један од елемената модерне крнтнке, Да је г. Недић умео воднтн рачуна о захтевпма, што нх истпче уноредно-историскп метод којн је данас и у критици усвојен, сачувао би се од заслуженога прекора, да је овакоме послу, за којп п сам вели да је мучан, ирпступпо без најнотребнпјнх за то зпања и обзира. Кад бп се ови послови могли и без њпх са уснехом вршити не вндпмо, за што бп бпли мучни и тешкп. Што је у ове врсте пословима тешко, за што хоће нарочптих студија, то је баш оно што је г. Неднћ пропустно да уради, и са тога је, по нашем уверењу, и могао пастп у онако грубе погрешке, каквих, је у овом Делу пуно Не ппшемо критику на књигу г. Неднћа те, према томе, н писмо обавезнп набрајатп све што би јој се, са пашега гледишта, имало замерптн. На неке од њезинпх недостатака ми ћемо обратитн пажњу својпх читалаца само за то, шго је ' онуларност, коју је ова књига стекла своме аутору, доиста за наше књпжевне нрплпке врло симптоматнчна појава коју је вредно добро уочнтн. Којп хоће да се уверн, са колнко је мало пажљивости приступпо г. Недпћ своме послу, не мора читатн целу књпгу; доста му је задржати се само на њезину уводу, јер је у њему ппсац најбоље ноказао каквоћу своје подобности за поса * којега се прихватио бпо „Ја мислим, велп г. Неднћ, да јеу нас било доста обзира и хваљења п да је време да се поведе п отворенпја реч, која нпкоме неће угађатн н пп на што се освртати до на оно што јесте и како јесте. Такву реч ја сам рад да овде поведем о нашнм несннцима и о нашој крптици“... Готовост г. Недића да прими свакн приговор пн у колико пе може ублажптн прекор, који је, због овпх речп, у иупој мерп заслужпо У њима се крије нетачност; пз њих нзбија и — нескромност. Да се г. Недић постарао упознати се са радом својих претходника на крптици — а то јс бно дужан ураднти — ми данас ое бн смо нмалп нотребе доказпватн му, да он нпје нрви којп такву реч, без обзпра н хваљења, водп Ако није чптао, г. Неднћ је бар слушао о радовима нок Косте Рукарца, чије смо се улоге у развпћу наше ноезије већ дотицали. А нок. Гуварац нпје тако давно живео и радио, да не бн могао ућн у иреглед наше критнке, кад је г. Недпћ нашао да има разлога уврстити у њ и Св. Маркокића, којн је о песмпштву нашем написао свега један једпни члапчић још у доба својега ђаковања. Није у нас, дакле, бпло само хваљења, него и оштре алн нравичпе критике, која је била од утицаја на