Delo

Ми смо уверени, да ће генералштаб, којп је издањем специјалне карте стекао тако лепога гласа п чпји је сада шеФ један одличан и савесан српски Официр, удожити више и труда и опрезности у ново издање ове карте, и израдити збиља генералну карту. 4; Прнређено је и једно пздање ове карте, 1:200.000, за школе. Оно се од нрвога разликује само но томе што су изостављена имена неких речпца и потока неких мањих села п некн сеоски иутеви. II у томе се послу не видц никакав нлан, а и да га јс било, није се могао извести, јер, као што је познато, изостављање и радирање на плочама нису путеви, којима се долазн до школске карте. Ова основна погрешка и једина је погрешка ове карте, која је разговетнија и може битп од користи за геограФСке студије. За школу је сувише без израза, претрпана детаљнма топограФСким и хидрограФСким и терен је без довољно пластичности; али је тачнија од досадање школске карте, коју је издала државна штампарија, унесене су у њу н нове граннце округа н срезова, те је ппак употребљнвија од других. Изненађује сувише лоша репродукцпја, нарочито секције, на којој је ужички округ. 5. Кеие 8рес1а1каг1е уоп Мои1епе§го 19 В1а11. 1и 1:75.000. Негаиз^е&ећеп уош к. иш1 к. МИИаг.-^ео^г! 1пзН1и1е МПеп. 12. Весћиег 1893. Није се ни слутило, да ће бечки геограФСки, војени институт моћн издати овако детаљну карту Црне Горе. Она је још, без икакве скрупуле, израђена као део сиецијалне карте Аустроугарске, тако да су зоне н стубови ове карте Црне Горе продужење гакве мреже аустријске. Карта је израђена у 19 листа, који имају имена: Леш, Уцињ, Скадар, Спич, Медун, Будва и Цетиње, Котор, Андријевица, Данилов Град, Рисањ и Требиње, Берани, Колашин, Никшић, Билеће, Бијело Поље, Дурмитор, Гацко и Ораховица, Викић, Јелеч и Тјентпште. Фиксне су тачке у карти трнјангулационе тачке, које су Руси од. редили, и које се налазе и у карти Ровинскога (одавде су п узете); за тим је у њој великп број тачака, чији је иоложај поуздан, а одређене су јамачно граФијским путем; без икакве сумње одређивали су их аустријски Официри. Терен јс нредстављен изохипсама вертикалног размака од 100 гаа осим тога је и земљипгге између изохипса нумеровано. Те су изохипсе цртане ио методи раеутих гачака, али је број тачака, чија је висина нозната, мали био, ге изохинсе нису онолнко поуздане, као на аустријској специјалној карги. У представљању те]>ена она сс разликује, дакле, од аустријске снецијалне картс поглавито у овоме: нема на њој помоћних изохипса од 50 ш. и зсмљиште између изохииса није шраФОвано, већ шумеровано. На њој је, као и на аустријској карти, означена на ивици карте ансолутна висина сваке изохиисе.