Delo

НАУЧНА ХРОННКА 361 Расматрајућн северозападни крај Црне Горе, који је мени познат, нпје ми иало у очи, да Фали и једно место, а пз имена су места доста тачно записана1) Унесене су границе између нахија црногорских. Засебнпм знацима су означени изворп, бунари п цистерне, и код свих су разликовани мање п врло издашни. После овакве карте све досадашње карте Црне Горе имају још само исторпЈске вредности. II 6. Б-г Т. МагеПс Јтепа г1јека х ро!;ока и ћгуа^зкгт 1 §гр8 к 1 т 2 е т 1 ј ат а. (Уаз^ауп! УЈе8и1к кпј. I зу 1. страна 1—24.) 2а§гећ 1892. Сва имена река и потока пнсац је поделио у 15 одељака. У првом су имена туђа, илирска, келтијска и нз других језика (Босна, Чикош Дрина, Дунав, Нбар итд.), у другом су народна назвања, којима пе зна правога значења (Буна, Чехотина, Душнпца, Грза, Јерез, Јерма, Качер? Колубара, Кубршнпца итд.) Не пзгледа ми да су с основом стављена у ову групу имена : Ветерница. Близница, Мисача; прву доводи Миклошић од ветра (Пе 81аУ18сћеп ОЛзпатеп аиз Арре11аК\геп II р. 114), другој име долази но Милићевнћу (Кнежевина Србнја с. 289) од једне мађарске цркве, коју зову Мпса, а трећа би могла доћи отуда, што се састоји из две речице. Овима би се, дакле, бар с онолико вероватноће, као и многим другима, могло знати значење. Не знам пма лп разлога стављати у наша назвања (па ма нм се не знало значење) реку Пек. Г. ЈБуба Стојановпћ који је у „Наставнику“ (књ. III св. 6 стр. 640) реФернсао о овом послу Маретпћеву, премешта и реке Пилицу, Обошгицу н Полошннцу из овог одељка у идући. У трећем одељку набраја имена непосредно нренесена са села, поља итд. на реку или имена река од њих изведена (Бјелпшева, Чемерннца, Грачаница, Градац, Мокри Луг птд.) Овај је одељак непоуздан, а, осим гога, нису никако објашњена нмена река, н кад бн доводила евоје име од села, поља итд. Менн је познаго врло много ноузданпх нримера, у којима је село добило своје име по реци; пме реке је, дакле, примарно, име села изведено. Тако се од села Подгорца одвојио један део кућа и населио у долнни реке Боговине, и сад се и село тако зове. Милошевац је ново село у шабачкој Поцеринп (прва насеља од 1875. год.) и назвато је по водн која опет своје име доводи, по народном тумачењу, од Милоша Обилића. У наЈ‘новиЈ’е време подигло се у долини Лукавицс под Гтњем једно коригарско село и назвато је Лукавнца итд. Осим гога, у Србији, и у осталим нашим крајевима, има много села, која се нросто зову Гека, Гечица, или Бела Гека, Станина Гека итд. Поуздано је, да су ц имена села : Бања, Бањица, Слатпна, Жабари, Калиште, Барс, Међуреч итд. изведена од имена реке или у опнгге водс. На Дунаву, бдизу Смедерева има село Мртваја, назваго тако по напуштеном рукавцу рсчном, који се зову Мртвајом. Села, која се зову Сушица, добила су Ч Потиуне тачностн не може бити на картама напшх земал.а, које странцп раде> и за то је и овде не треба тражити.