Delo

378 Д Е Л 0 краја, пијп је већп део тешко прпступачае и врдо мало познат. Омо бп „Друштво Св Саве”, које пздаје ове књпге, могло впше прпназптп па стпл и у опшге пачии инсања својпх пнсаца. Из масе Комова издпжу се три врха: петочнп сс зове Баван, северозападнп Краљскп илп Деворечкп и југозападип врх зове се Кучкп Ком п пзгледа да су сва три впсином једнака (По картп војиичког геограФског ннстнтута реФ 5 Комовп се састоје из трн врха, поређана један до другога у иравцу II—3; именован је само најзападнпјп, Кучки Ком, висок 2-488 т. Од овог венца Комова одваја се према Северу Васојевићкп Ком, 2460 т, а према ЈЗ Сухн Врх, 2П28 т.). 1857 год. „раснукао је врх Бавап преко половпне, да се стијена од стпјене одвојила за нола метра. Дужина ове пукотппе износп пеколнко метара, а дубљина ваљда до испод основнце Комова. Тада се, за иуне двије годппе са сјеверпе стране пспод самога врха комског, Бавана, одвајало, урпвало и точпло камење доле у долнпу Међукомље, ђе га има за неколпко мплпјуна кола, и то су комска Точнла, а све се ово окрунпло од Бавана н Краљског Кома“. По Тпцу и Хасерту Ком је састављеп пз палеозојских шкрпљаца, преко којих су масе кречњака; према таком геолошком саставу п по онису појава од 1857. годппе, пзгледа, да се овде деспо Вег^Лигг. — Интересно је место Загон пзмеђу Кучког п Краљског Кома (с. 23.) — Усови су честп око Комова; стари снег сачека увек новп, знмп пду по Комовпма чобанп п ловцц па крпљама. Ово је крај згодап за катуне, парочпто јужнп огранцп Комова, Царина, где је г. В. гледао „велпке крдове и буљуке кучкнјех п даље преко Царпне по Широкару арбанашкнјех оваца“. — Комовп су водом богати п нзворн су већпном пспод снежнпх сметова. - Има н пећпна по Комовима. Плавско је језеро пуно рибе младпце п п стрмке; вода му је плава, те је отуда ваљда и име добило. Зпми се замрзпе, те преко њега по леду прелазе људи, па п воловн, упрегнутп у саонице. По картн Црпе Горе (реФ. 5) то је језеро на внсппп од 810 т. II у овом језеру, ирпча се, има нека велнка рпба, која риче као во То је варпјанат позпате језерске приче о воденом бику, која се п код нас може чутп око власпнског п бнљешког језера, за тнм око бпоградског н шипшог језера у Васојевићпма. Иоред Гусиња н Нлава језеро опкољавају још девет села; једно се од њнх зове Метех. Г. В. нпше Плав, а на карти војнпчког геограФског Института зове се то месго Плаво, а село Вусање заппсапо је Вушање. Река Грнчар пзвире исиод кучког Курлаја, веллке плапиие па Ј. од Комова, н пзвори му се зову Црнп Потоцн; но картп ГеограФског Ппстптута оп се у горњем току зове Врмош, па тек доцнпје Гричар. Под сампм Гуспњем снаја се са Врујом н утиче у нлавско језеро. Са нстом колпчином воде са којом се Гричар у плавско језеро улива, пстпче пз љега Лим. Да сакунпмо податке и о осталпм језерима, која г. В. иомпње у овом члапку: о Бпоградском п Шншком Језеру у нланннн Бјеласпцп у