Delo

377 НАУЧНА ХРОНИКА 22 Ср. Ј. СтојковиК. Нл депом српском Дунаву. Од Беогрлда до Радујевца; из нутнпчкпх бележака, с. 324 са једном картпцом. Београд 1893. Ппсац ове кљпге спада у оне књижевнпке, којп ппсу мпого впделп, алп врло мпого напишу, и пајвише напишу о ономе што( нпсу никако виделн II код свпх таквих ппсаца иаслов књиге пзневерн садржпну: путописи, иутничке белешке нли још најалватније „из путничких бележака“, а све то пнје баш истинито; пут је за такве писце само повод, да бн моглн иаипсати књпгу, у којој ће изложпти резултате својнх лектира о земљама п народпмл. Иознато је да таквпм књпжевинцпма унраво кипте стране књнжевностн, алн је међу њима врло мало нзабранпх Књига је ова учинила на мене такав утнсак, да бих ја Г. Стојковића уврстио у изабране међу тпм писцима. Њсгов је рад комиплација, али ваљана компилацнја, израђена на основу добре п доста богате литературе, поглавито, пак, на основу дела Милпћевићевих, Карпћевих п Каницевнх (Г. Стојковпћу не мора бпти познато, да последњем господпну ие треба увек веровати). Њена садржина није само геограФска, већ п псторпјска, етнограФска н политичка (види резоновања о балканском савезу^ Сливппци), н, са свпм је природно, што је у њој описан пе само цео Дував, а нарочпто „лепп српскп Дупав(о ?)“ већ п све земље н народи, ночев од земље швапске па до румунске плп влашке. Поред тога, што је у овој књпзп нрпкупљен разноврсан п велпкпм делом добар матерпјал1), све је у њој још лепо срочено п наппсано леппм стплом п језпком. Г. Стојковпћ, којп је: поред прпзнатих математичкпх уџбенпка, пнсао иоиуларно н о спнритпзму, о срцу н осећајпма н „слободном зидарству“, и овом се књпгом преставно као један од добрпх популарнзатора, само бп у све последње радове. н у овај, могао упетп мање Фраза. Нстина његова књпга нпје пнмало преоптерећепа духовитошћу, са свнм су реткп у њој п лепи онпсн: њпх већнном п замењују лепе речи (палпк немачкога: мчтсКгзсћбп!, ргасћС уо11!) алн је све ппсапо с вољом, местимице са осећањем н прожето патрпотизмом За то, мислпм, да ће ову књнгу шири кругови читалаца с много корпстп прочптатн. 28. Милош ВелимировиК, поп. На Комовнма. (Браство V с. 15 106). Београд 1893. Ове белешке г. Велнмнровпћа, којн је са Комова „гледао царство Немањнћа као у нерчин" п посматрао рађање суниа, којем, кад га човек одавде гледа, више лпчп тптула Његово Велпчанство .но и самом руском цару“, врло су корисне: ипсац је нзнео иодатака геограФСкнх изједнога г) Има доста са свим обичних погрешака, а неразумл.иво је шта је навело Г. Стојкошбш да напшне: да су Озрен н алексиначке н тнмочке планнне начичкане „у нластастнм, вулканскнм облицпма“ (с. 4.), да је Ртан. „кратер давно угашеиог вулкана“, ц да нма „бунар“ на шему. Поглед са Гтша није тачан, виснне су нланина н врхова црнсне цз старијих пзвора нгд.