Delo

380 Д Е Л 0 и Кардпцу, која нису забедежепа на карти бечког географског Института; у дево је оставпо село Добрени н стпгао ~у Томорицу, која се састојп само из 12 кућа, алн је трг за сва села у долпнн и седиште кајмакама. — Томор, којн је тнме пргђеп, састојн се из аргплошиста, иреко којега долазе масе кречњака. — Даље је ншао нреко Греве у Мазерску, Проздовац, Лавдари, села, од којпх је само последње означепо џа аустрпјској карти. Мускопоље је у равпицн, дугачкој 3, а шпрокој 2 кт; уздужна јој осовипа иде са С. на Ј.. Окружено је са свих страна високпм, голнм висовшма, од којпх се највпшп зове Мандука, и чвор је, који везује планпне Оиару п Островицу (само је Опара забележепа на аустријској карти). У Мусковољу има 220 кућа, од којнх су 100 албанске, остале цпнцарске. Стаповнпци су поглавнто иастири, кирпџије и занатлпје, а само Арнаутп се баве и о земљорадњн. Нма влашка школа са два учитеља, којп су грчке цропагандпсте. У оиште се Вајгапдов оппс ове варошнпе знатпо разликује од много ранпјега, Пуквиљева, н, судећи по традицпјама мештана и остапцпма впше културе и већега насел.а, Вајганд закључује, да је она, при крају прошлог и у почетку овог века, била највећа варош у упутрашњости Балканског Полуострва. — Оп приспе за тим V Горицу, у којој пма 1500 кућа н око 12000 становпнка, већпном хришћанских н мухамеданских Арнаута; цпнцарскпх кућа има око 130 31. Б1е ДУ1асћо-Ме§1еп. СИоћиз 1892 р. 44. Кратак пзвод из геограФСког дела Вајгандове расправе (видн наш реФ 7.) са неколнкпм прпмедбама 32. В. Н о 1' т а п П, В е.г § ^ е г к 8 с! 1 г е к 1 о г. В х е Виг^пипе N о V о В г с1 о и и с! ХЈт^ећип^ 1т V П а ј е 1 К о 8 8 о V о. (М 111 ћ. 4 ]>:. к. § е о § г а р ћ ј 8 с ћ е п О е 8 е 11 § с ћ а Н 111 АУ1еп В. ХХХУ1 Хг. 10 1893) р 589. Радн рударског нптереса предузет пут по околнип Новог Брда и Јањева, н пнсац саонштава сво.ја проматрања са тога иута н уноси позпате псторијске податке, поглавпто по Јиречеку. Изгледа по опису, да је земљиште око Јањева н Новог Брда састављено из кристаластпх шкриљаца н крпсталастог кречњаса са изданцпма еруптпвппх стена, које он зове трахптпма п снјеппт-порфприма. Б;>да Црнп Камен (1047 т) п 1Пншарка код Јањева састоје се пз трахпта. За ове су еруптпвне стене везане рудне жнце, које садрже олова и ципка н мале колпчине сребра н злата. Правац је пружања слојева ССЗ-ЈЈН; то је п иравац руднпх жнца н ппнгова, којнх у око шпп Јањева п Новог Брда пма необичио много . Иоред шшгова свуда наилази на огромне колпчпие троскве н иа стара иапуштена окна н иоткопе Пзмеђу Јањева н Новог Брда, а нарочито у околиин овог наследњег су широкн, добро нпвелпсанп цутевп, којп одвајају од осталнх у овнм крајевима. Онп су останцн старих путева пз времена када је Ново Брдо би.10 од великог рударског п иолитичког значаја.