Delo

381 Н А У Ч Н А X Р 0 Н II К А Старн град Новјога Брда бно јс иа впсппп од 1124 ш. и брдо је састављено пз кристаластог кречњака; нод љим су развалиае старога трга, шегсаћлт и.ш 1лгг§из. Град је сада леиа рупна; простој) зпдовпма опкољен, дуг ј,е 224 ш, а пшрок 80 ш. На месту старе вароши стоје сада само 15 арпаутскнх кућа 33. ЛУ. Ст о е 1 2. X а с ћ Т и г к 1 с 11 - В о з и 1 е и (I I п 8 а г а ј е V о II I) и г с ћ 8 и 4 о з 1 - П о з п Г е п. В е 11 а § е 2 и г А 11 § е ш е 1 и е и 2 е 11 и и §. В е П. Хг. 85.) 34. — — - . I и 4 е и бап^зсћакз V о п Т и г к 1 з с ћ - В о з и 1 е п (I 2 и г ^езНасћеп бапЗзсћакзћаир^з^асП. V о и Р 1 е у 1 ј е гпш В 1 ш. Псти дод Хг. 53 ) 35 — — — — — — —. И V о п 1 е 4 2 1: е и Р 1 а 1 г е с1 е г 1) о р Ј) е 1^апизопеп иасћ 0 з 1 е и. 8јеп1саипс1 X о V 1 ћ а 2 а г. Пстп Д0датак Хг. 55. 36

—. III ћ аз В о §; о з и а о-е ћ 1 г § е. Петп додатак. Хг. 56. Позпати миихенски проФесор, којп се већ шетао по пашој п Старој Србпјп, желео је, али не крпла лабудова п очи соколове, већ да впдн, иа ма и у двоколпцама, Босиу, Херцеговипу п новопазарскп санџ.к, пре деле, којн су до аустријске окупацпје бнлп „уепуПсТеИ ипс! уегкошшеп“. Оп јури у поштаискпм колпма, опкољеи жандармима илп заптпјама, од Сарајева правце Новом Пазару — н пеирестано оппсује: геолошкп састав земљншта, брда, реке, насеља, људе. Поз ато је, да Гец пнје кадар пи иначе мпого впд|т , а овде нпје ннчега запазно У осталом је он објективан н говорп само о Србима у Боспн н Херцеговипн, н још о Арнаутнма у новопазарском санџаку. Једаи наш одлпчан научењак зажалпо је што ппко пе оппсује турске ханове и мангале, н Гец му је учпнпо но вољп, п ако ннје знао за љегову жељу. У осталомје то чпњено, чпне н чмниће н од сад опн, којп путују у иоштаиским колпма н остаје им само да ваљано разгледају ханове п м шгале. 37. С. 8 р а 1 2 1 е г. ТЈ ћ е г 81готћгеИ;еи. (X е и е Г г. Р г е з з е. А ћ е и с! ћ 1 а 11. Хг. 10354, 21 Јунн 1893.) Скуцљепп подаци о дужинп, шпрпнн н иаду Дунава: да поменемо само оне, којп се тичу „леног српског Дунава“ Дужпна је Дунава 2780 кт, а његов слнв је 817000 кт Од Београда до Оршаве дугачак је Дунав 215 кш, пад му је рго тИ1е 21 ст., даље до ушћа му је дужпна 905 кш, а пад 2, 5 ст на кт. Код Новог Сада се сузп на 210 т шнрнпе, код Сланкамена је широк 600 т, пошто нрпмп 15') т. широку Тпсу. Највећн утицај ноказује Сава.