Delo

Н А У Ч Н А X Р 0 II II К А 383 горским. Нпје чудо, дакле, што је 611.10 унек иутнпка, који су је желелн ипдетп и нублике, која је желела што сазватп о оној кршпој земљн и јупачком народу њену. Најбоља су дела на страном језпку: Вијаливо, Вуково, Шварца и Ровинског; ово је нослсдње бо аством матерпјала све остале иадмашило. У најновпје време нутовао је ^дуже времепа по Црпој Горц Г)г Хасерт. 1Гон је о својем иутоваљу и његовим резултатима папнсао „е1пе Гптазае уоп Всћг1ГГеп“, које смо горе пспнсалп и који су днвпо сведочапетво немачке продуктивпости. Песумњнво је, дасерпја још инје завршепа, јср прави Немац (а такав је Нг. Хасерт) ствар тако лако пе оставља; фплн „еше 7изаштепГазегепсЛе НагзГеПип^*4 и то мора још доћи. У ирвом и петом спису је онис његовпх тура по Црној Гори са дигреснјама до ‘Гоче п Берана; уз последњп је спис додана и једпа картица Црие Горе. У другом је опшпрпије изведеп опис тура око Дурмитора и има једна скпца ове велнке илаиине. Сва три су ова сппса украшена лепим ФотограФијама. У трећем је саоиштно своја испитпвања Скадарског Блата, чија је дужина 50 кш, шпрпна 14 кш., а највећа дубпна 7 т. (мерцо је дубину при иајпижем стању воде). У четвртом је сппсу кратак преш*^д орограФнје н хидрограФије Црне Горе израђен у пстом правцу и скоро па основу пстог матерпјала као Тпцеов п Шварцев. 43. 31е1ш§о Р. у. — (4 г 1 е с ћ е г 1 а и с! 1п пизеге п Т а е п 8". с. 223. ЛУТеп шн! Бе1р21". ВгаитиПег 1892. Кљига од геограФско-полптичког пптереса Писац, којп се дуго бавно у Грчкој н нма тамо меогпх нрнјатеља н јакпх веза, нзноси данашње културно стање у Грчкој у врло светлим бојама, п ако вели, да ннје особитн пријатељ Грка, Филојелин. Он зиа, да му „СтпсћеиГгеззег уоп ВегиР (а у такве рачуиа н Фалмерајера, једнога од најбољнх, старијнх познавалаца Грчке) неће вероватп Оп онпсује Атипу п њено становнпштво и изиосп много више Факата но Нг. Владан у својпм оипснма „Атена“ у „Отаџбнни“; разуме се, да овде нсма нн онолпко лпчнога елемента као у 1)г. Владаиа. У осталпм главама описује двор, полптпчкп жпвот, државпу управу, иравду литературу, религију, п, па послетку, Фннансије грчке. Све је наппсано Фељетонски, али врло лено срочепо п одлнчннм стнлом Грци, који особиту вредност полажу иа то, шга о њима кажу странцп, могу се радоватп иојавн ове књпге. — Онштп утпсак је овога сппса: нисац познаје добро Атину. цео живот, просветнн ц економски, који је у љој концентрпсан, судп о снему (иа и о Финанспјама) што је могућно иовољнпје, алн нема опнса земље Грчке, нптп бар вароши, оснм Атине. Српекн бн се чпталац могао о мпогом чем обавеетитп нз ове књиге п впдети унраво, шга мисле н самн Грцн о себп н својпм текошшама за последњих 60 годпна. 44. 1 )1е 1и8е1цгирре Ре1а^08а (С. А. ТЛпсћ. 1)еи)8с11е ВииТзсћаи Гиг Оео дгарМе шк1 8ГаВзГ1к, XV. Л. Т. Н стр. 211). У овој малој грунн остр в-