Delo

384 Д Е Л 0 ској има два островца: Велнка п Мала Пелагоса и стеиа Ла-Кајола. Велика Пелогоса је дугуљаста, 1390 т дуга, 270 т шпрока а прострапа 29. хектара. Она је стеновнта, оголела, сирота нзворнма н од незапамћеннх времена ие насељена Клпма је суха п бескпшна, од жнвотпња пма белпх зечева, пацова, змпја, гуштерова, морских н копнепнх тпца; од бпљака овде онде жбуња, а у њему врба, впнова лоза, трава, али све малог раста п бпље што расте ио камену. — Нсточно и иа 259 т даљнпе лежп Мала Пелагоса, дуга .300 т и највпша јој је тачка 39 т. Даље на псток лежн ла-Кајола, впсока 5 7 т а још да.ће пстим иравцем пружа се једпа нличина, која гради пешчанп спруд Памнано. — Овде долазе сваке годпне рибарп с Виса п лове сарделу п нахватају годишње 1000—2000 барпла (а 56 ’/2 кгр.). Тамошњп Срби зову ова острова Палагруза, а има и других облпка Палагоса Пелагроса па чак н Паларпоза. нроФ. К. Ковачевпћ 45 МаПМе ЛУећег. I) и г с ћ (1 г 1 е е ћ е п 1 а п 4 п а с ћ С о п з 1 а п 14 п ор е 1. Е 1 п е Сг е 8 е 118 с ћ а Г1 з г е х 8 е Г и 35 Т а §• е п. 2 АиП. Т и ћ 1 п § е и. ЈТаиг Гиез 1892 с. 161, 8°. 46. Н. ВогоНа. Јј е 14 г е 8 о г 1 е и 1 а 1 е 8. Рге т 1еге 8 е г 1 е, с о т р г еи а и 1 1 а Т и г д и 1 е е 1 р а г 1 4 е 4 е 1 а Сг г е с е. РагМ 811иоп18-Етр1з 1893. 47. 1)г. Мог Ноегиез. Б 1 и а г 1 з с ћ е ЛУ а п 4 е г и и § е и. С и 11 и г и и 4 \ј а и с! з с ћ а 14 з ћ 11 <1 е г а и з В о з и 1 е и и и 4 4 е г Негге§0У1па. 2 А и з § а ћ е. ЛМ1еп. С. Сггаезег 1893. 48. Е. V. Ебгз1ег. С о п з 1 а и 11 и о р е 1. К е 1 з е - Е г 1 и и е г и п $ е и ВегНи, у. Бескег 1893. 49. ? Е а п 4 з с ћ а Г1 е 11 ји N е и - 0 8 1 е г г е 1 с ћ. (I) е и 1 8 с ћ е В, и и 4з с ћ а и Г. Сг е о § г а р ћ 1 е и. ВГаГјбПк 1893.) р. 314. Некада турске областп реке Босне п Неретве, за једну н по децеппју владе аустриске у њима, јако су унанређеие, велн непозиати пнсац овога члапка. Ну поред западне културе, коЈа овамо продире, још се чврсто држе п источњачке особцне, које су се у овој области укореннле. А.ш само човек п н>еговп характери су псточњачкп у овој земљп; прпрода п земљпште су потпуно евронскп, посетплац лако увпђа, да му је обоје добро позпато. Прпрода овде обнлује најразнолпчпијпм лепотама А путовање по овим областима сад је јако олакшапо. Аустро-угарска влада саградила је жељезппчку пругу дугачку 619 км. са четирп ограпка иа разне страие, а такође мрежу вештачкпх путова. По варошпма нма за путппке довољно угодпостп у хотелпма приватпим нлн дрлшвнпм (ерарским).