Delo

Н А У Ч Н А X Р 0 Н И К А 387 њати на таква места, која су у нсто времс служила и као бедем од Мусломана. Улице су по Елбасану пусте, куће као и но осталнм малим варошнма у Турској. Црква хришћанска датира од 60—80 година, сгидаје визангиског. Сви Албанци разумеју, а већина их говори грчки. Нису задахнути револуционарним Фанатисмом као јужни Албанци. У Елбасану има и мушка н женска основна грчка школа. Хришћани у Еастру жнве врло сиромашно, од зараде у својим дујанима. Базар је састављен из два реда тесних дућана. Око Кастра је одељак мусломански и у њему је нреФектура, која је независна. Број становништва ннје узрок томе, всК иолитичкп разлозн.'Мржња између ХришКана и Мусломана тако је велика, да у.часу може да плане буна, па би сс тиме, побуном Елбасана, прекинула свака веза Албаннје са Македонпјом, па дакле и са Цариградом У овоме су одељку палате муслоКанске аристокрације, која је нравп господар у Елбасану. ХришКанство у њсму нс напредује. На северу н југу Албаније ХрншКанин је почео освајати кзчшвином великих зсмаља. Пз дана у дан ведика Феудална земљишта умањују се па са њима и тиранија бегова мусломанских. Овде у Елбасану, није тако. Власт је мусломанских господара апсолутна, земљишта нетакнута, Влашка колонпја у Елбасану има своју цркву, језик и школе. Свештслство, као и литургија су грчка По варошн говоре или грчки или албански, а само код своје куКе влашки. Село Џура, на које се наилазп кад се изнђе из Елбасана, има важности мамо за караване ; 30 —40 куКа његовпх растурсно је на неколико брегова. Висииа је надморска 700—800 мет. Зима је у њему сурова, а кишна је сезона врло дуга. 150—200 сг. су свп Албанци. Али какве вере ? Турска их етатистика убраја у Мусломано гледеКи на њнхове турбане п гробове али их нишга више не чини Муеломанима, Алаха обожавају на извесним ингервалама. Чини се даје сва вера њихова изражена у њнховој прекомерној љубави к оружју. Говоре само албанскн. Одавде пут водп у мала села Кијеску и Брињец (Крукс п Блиња на ауст. карги) У одељку за овим говор је о Македонпји. Кад се нзнђе пз кланца села Брињеца, улази се у шпроку долину рске Домузове Овајсдолнна у ствари једаи језерски басен, који има још по мало воде. Река Брињец давала је воду томе староме језеру, које је огнцало у Шкумбу. Долпна је широка 3 Км. а дугачка 6—8 Км На северу п западу те долпне поређанп су оголиКсни брсговн, по чијим је падннама растурено 30—40 кућа, управо камеиих колиба, села Брнњеца. На нсточној страни ге долппс поднже се једаи врлетан планннски венац, састављеи од шкрн.Ђастога стења, којејесасвим црно, а под растолином. Евроискн пут, који довршују ссљацп Словснп, пењс се чнтав је^