Delo

386 Д Е Л 0 Драч је бпзарна мешавина здања турских и дућана талијанских. Чини се да су Турци од скора у овој варошп. ПреФект турски станује у Каваји, на другој страни залпва. Нрава варош је талиј шска. Било роба у љиховнм дућанима, бнло њихов језик, било школе и песме талијанске на нрвом кораку их пздају. Лађе су н интрнге талијанске пробудиле ову иначе мртву ва]>ош. Новац талијанскп нашао је добре прође, како међу Хришћанима тако и међу Мусломанима. Овде Талијанци шире н свој језик н своју веру, али ће им пронаганда бптп безуспешна услед поцепаности верске и конкуренцпје Француске. Грке пак, ова варош не привлачп, као што их ни стари Епидаман није привлачио. Имају једну основну школу, алп је она изван варошн, у предгрлђу. II као што је варош талијанска тако је нредграђе грчко. Брло је интересно овде номенути једну моћ традпцпје. Куцо-Власи, латннскога иорекла, који су од вајкада, станујући око Пинда, ишли у Драч радп трговинс са Дубровником, Венецијом н т. д. доцннјс, када су били носле грчке револуцијс растурен ’, већпна се трговаца настанила у Бптољу и Сол}шу, па н сада после седмодневног пута стижу у Драч ради истога циља! Драч је у вези са чврстом земљом само номоћу једне уске, пешчане ирсвлаке. Из њега водп пут за Битол>, нрављен 1867 год. Поред пута су гостионице са стражом, која је ради поузданости иута. Драч настањују Хришћани, њих море нривлачи, Кавају Мусломани, њих земља привлачи. Тамошњи Албанци врло мало знају грчки* Од 16000 њих 2000 су Хришћани. Свн су бнлн Хришћани нли Мусломани, порекла албанскога. Турчин азискинпје се могао овде утврдити. Мусломани имају своју џамију и дервише. Хришћани, да би живели у миру са Мусломашша, ћчвно нразиују мусломанскс празнпке а тајно, код својо куће, својо хрпшћанске. На тај су начин индиФерентнп један наспрам другога. Албанцп су под великим протекторатом падишаховим. Сва угледниЈа места у државп су њихова. После 4 часа, по изласку из Драча, пустс албанске равнице, стижо се у долину реке Шкумбе и село Пекин ^Пскпњс на аустр. карти). Пекин је у стрвари један базар, који је свега један пут у недељи огворен, када сељаци долазе. Овде први иут сусрећемо Турке, који су нотпуно сачували свој тин, који је различан од албанскога. Има 3000 становнпка од којих су 200 Хришћани, сви Власи. На рсду је варош Елбасан. Положај Елбасанов објашњава у исто време и сву егзистенцију његову. Лежп на десној обали Шкумбе. Ои бп могао да буде велики ценгар, јер долпна њсгове реке била је п осгаје велики нут ка Маћедонпји. Становнпштво је тројако : у центру (каетру) су Албанцп Хрншћанп 150—200 иородица : око Кастра је гомила Мусломана са Г>—600 кућа ; изван варошн 160—180 кућа влашких. Кастри су гврђаве на узвишенијим дсловима вароши у Албаннјп. У њима увек Хрншћаип станују, а то се може објаснити ]>евноснпм чу_ вањем хрпшћанске верс Хрншћана у Турскрј, који су се моралп скла-