Delo

Н А У Ч Н А X Р 0 Н II X А 389 У главној улнцп варошп Охрида налазн се само базар, који са свим нов изгледа са својим дућанима од камена. Пошто је два нута нзгорео, Охрпд је постао базар хрпшћанскн. У једној споредној улицп налази сс трг за рибу. Од 15000 ст. 8000 су Словени, неколико стотпна Влаха и 7000 Мусломана. Одељак словенски простире се на два-трн брежуљка. Наједномс од тпх брежуњака сазпдана Је црква св. Клнментија, леиа црква визаитискога стпла. На самој обалнје одељак грчкн. Прошло је већ 30 година од како овај одељак не бројп 2б0 300 кућа грчких. Сада је у њему само неколнко врло епромашиих породнца. Кад се из Охрида изиђе,5иа Пстоку, нзмеђу вароши н брегова, лежп једна уска равница старп залнв језерскн На трн киломегара одатле подижу се плашшске масе без Форме, без проФила. Евронски пут иде на север, те пролази кроз пролаз Љесковац. Алн коњаницн и пешаци иду право нI исгок старим насипом п улазе у планину страном једнога иотока Сви су нотоцн сухп. После 2 часа нутовања стиже се до једног впса, којп је с јоднс сгране готово гб а с друге јако пошумљен. Главнп иут који овдс на јсдан иут избнја нде лагано ка југо-исгоку. Пут даље води, прошавши претходно кроз један кланац. у једну велику равннцу, на којој јс п место Ресан на 5 часова од Охрида. У њему су готово свс Хрншћанп п готово свп Словени. Улпце су п дућанп пустн. Полазећи даље иродужава се ова грдна, монотона равнпца. На југу је само једна лепа гранптна иланина Перистер, која прекпда ону монотоност Пред нама, алн врло далеко, кроз маглу указујс се равница Бптољска. До саме пвпце овс равнице налази се чптав хаос од брегов", равннца п ждрела. Најзад се стпже у једно од највећпх ссла у томе хаосу, село Кочане, које изгледа као какав град, по кућама, које су у круг понамештане Зсмља је у рукама два беја Мусломана. Хришћанн су Словени и Бласи. Власи су најмногобројнпји. Главни пут даље пдс кратком кочанском равницом. Њенс водс отварају пут ка северу, но, да бн се сгпгло у Бптољ, ваља пћи на југо-нсток. Битољ (Монастир) заузима вслпкп де равнине н лсжп на двема обалама реке Драгора Ова река пролазн кроз варош, са севера на југ, између два евронска кеја. На северној су странп Мусломанп, најужној Хрпшћанп а Јевреји и на једној п на другој обалл. 0 Бптољ се боре и Бугарн и Срби и Албаици и Власи и т. д. Пошто је иоказао геограФнју Македонпје, ппсац у трећем одељку говојш о борбн народностп Турци који су у разна времена, у разннм групама и са разних страна долазнли на Балканско полуоство, а нарочито у Македоннју, заузелп су заиад Вардаров н деле се на двоје : Једна јс гомила у приморској равнпцп Вардаровој п имазанентар Јснпџе—-Вардпр. Нриродна плодност Јфивукла јс овдс земљораднпке Турке. Тако се, на прпмор, овде садп Јениџе дуван који је најчувснији у Турској.