Delo

Д Е Л 0 390 Друга гомила захвата иредео између Водена, који је на Северу до КаФе пли Лабанице, која је на Југу; на Западу, од Бистрице ка Доме ници, до Банице у равнпци Бигоља. Турцн већнном живе у равнпцп и но варошима .Ту су, у поменутим нределима, највеће олзе Турака нџ целомс Полуострву. Број је Турака немогућно сазнати, јср статистнка турска говорп само о Мусломанима. Мусломани с^у се делили на трп гомнле : Северна гомила заузимала јс басен Прпзрен—Приштина и долпну Црнога ц Белога Дрима. Занадна гомила — платб око Горицо. Источна гомнла — предео у близини Бардара У источној су групи помусломаљени Словени. Како Пуквиљ прича, Албанци су у западноме делу натурили силом свој исламизам популацијама јелннским око језера Малпка и словенеким око језера Охрида. У северној гомили тешко је оделити Албанце од Словена. Међутим јако су измешанн. У Албанији влзда анархија Словснн и Албанци, Мусломани ц Хрншћани неирестано су у рагу. Турска је према свему томе немоћна а и ненажљнва. Било је време, када су речи ХришИанин и Јелин била сннонпмне. Око Београда је покушао да се образује српскн народ, алн он није ннкад своју српску идеју могао да распростре изван својих, чисто српских граница. На сав остали део полуострва Патријархат је бпо разапео своју мрежу јелинисма. Мусломанпн је бпо Турчин, Хришћанин — Грк. Обсст грчкога свештенства учиннла је понајвише да се моћ Патријархата смањи. Бугари су још у 18. веку осетили себе Бугарима а нс Грцнма. Од тога су доба онпвојев шп на Патријархат п временом, нод протекто ратом Русијс, задобили егзархат, ]едну врсту полунезависности од Патрнјархата Још пре тога Француска је, бојећи се за Цариград од Руспје, мислила да ће номоћу католика Бугара створитн бедем нзмеђу Русије и Цариграда, те је слала Пољаке мисионаре у томе циљу, алије свс то било без уснеха До 1867 год., но самом мишљељу Бугара, сва је Македонија била Грчка. Пронаганда бугарска, школс и цркве за кратко времс обрнуше мишљеље. Дол азе за овпм иодаци о школама и дискутоваље о њима. Берар мислн да јс Гопчевнћ први обратио нажњу на Орбс. Гоичевић .је и Фплогијом п нсторијом доказивао србнс?м у Максдонаца, алп му је Офсјков изнео н протнв разлоге Наводи разлоге скроз погрешне, ОФејковљсве п верује му.