Delo

Д Е Л 0 391 Извесно је, да су претенсије Срба на Македонију тек од неколпко година. До Берлннекога конгреса Срби су говорили само о Босни, Херцеговини и Старој Србији, а после њега, ваљада хтевши да надокнаде губитак у Боенн и Херцеговинп, љпхове се тражбине увећавају и, док је пре граница ишла до Кара-Драга, сада иде на југ од њега. Срби имају у Маћедонијп консула н школскихпројеката, ништа више(!'?) Само дело Гоичевпћево леиа је слпка иокрега сриског у Маћедонији, много речи а мало дела. Једино басен Призрен — Приштина има погодаба за нропаганду српску која данас постојн. али је доста слаба. За тим Берар дискутује поједине бројне податке о народностима у басену Призрен—Приштина, и на послетку завршује о Србпма од прилике овако : Срби су доказалп филологијом и нсториЈОМ, да је Македоннја њихова, па се сад спокојно одмарају, међутнм, Бугари све више и више раде. Грци су као год и Срби своје претенсијс мењалн само у обрнутом смпслу. Онн су до Берлинскога конгреса тражили сав онај део полуострва, којп лежп Н1 југу линије, коју су онп повукли у једној картн, која је у Јондону 1876 год. издана и зове се: „Етнолошка карга Евроиске Турске п Грчкс.“ Та је линија ишла од Струге у Качаник, за тим у Ћустендил па до Црнога Мора. После конгреса они сман.ују своју терптерију будућу у „карги земаља грчких.и Онп у тој картн са свим пзбацују помињанн басен Призрен—Прпштпна али је он за њих насељен Албанцима њпховпм нелашкпм сродннцнма. Долазе нодаци о школама грчким, које су огромно напредовале. IIII Власи, као и поменутп народп, имају права на Македонију. Али пошто су бнли у блнзннп Грчке н у додиру с Грцпма почелп су сс јелинизоватп. Може се иоуздано и с иравом рећи, да су онп сгворпли и данас још сгварају школе грчкс. Њпхови богаташп готово свакп дан иодпгну по какву школу у каквом месту п оне су с-ве у служби Грка, п Румунима то нпје нраво бпло на <,у н онн створили своју засебну пропаганду, која слабо напредуЈС, упореднвши је са бугарском н грчком. За тнм долазе подацп о школама. Румунн имају велпкога утицаја на двору Султанову. Њпхов конзул пма највпше силе, кад се упореди са осталим. Румуни нретсндују п на Албанцс па су н читаве прокламације писали, у којпма се анеловало на Албанцс, да се отргну Грка. Међугпм, верске прилике (католпцисам, православљс п мухамеданство) јако смегају успеху влашком. Румунн су само православни, тс само на православнс и могу да утнчу, на остале нс. Прп свем том иојсднне сс пропагандисто надају успеху