Delo

404 Д Е Л 0 Повратак бив. КраљаМиланау Србију, послс оноликнх свечаних нзјава којеје он сам лнчно дао на основу којихје донет један нарочнти закон, којим се рсгулишу његовн односи нрема земл>н, маколико дадајеружан призор у моралном иогледу, још више само отсжава и нначе тежак унутрашњп ноложај, који се, без озбиљнпх сукоба, неће лако расплестн. Утицај Краља Милана на послове у земљн можс битп врло кобан. Нзјаве, које је он сам лично давао да ее неће никад внше мешатн упослове земље, да од догађаја којн се у њој врше стојц далеко — најбољи су доказ, колнко је тај утнцај морао штетан бптн. II да бпвши Краљ нма ма колико љубави према своме сину, кад већ документује толико осуство патриотнзма и љубави према земљи и народу српском — он би се, само због тога што његов долазак неможе да не значп борбу унутрашњу и не може а да не изазово сукобе, трзавице, потресе и онасностн, нз земље уклонпо. Да је он колпко толпко одушевљен напретком н будућношћу овог внтешког н мученнчког парода, он занста својнм утнцајнма не бп задржавао државу у њезпном унутрашњем развитку н напредовању, а земљу у опорављењу и јачању. Али он свега тога нема. Он има само празне џепове и растројене нерве, а СрбпЈа му је згодно срество, да своје ирохтеве задовољн и жнвце умири. Дела недостојна једнога Обреновпћа, чијн су предцн створилн н јачали државу, носећн се са најпространијпм плановнма једннства сриеког народа! Обреновнћ III. изнео је мпсао о Велнкој Србнјп, а Обреновнћ IV. проглашује преко страних допнснпка, јевреја пештанских — да је та мисао ироста гаимера. То је нздаја срнскпх ннтереса, то је прсдаја српске мисли туђннцу. Шта тражп овај старп господар овде? Појава његова је опасност на свима лннпјама за државнн живот н народну мисао, и кад он нпак остаје ту, дужност је наша да будемо на опрезн. Србнја је после дугнх бораба, после насилнпх покушаја чнњених да се она у свом развптку задржи и омете, улазила нолако у мирпо нристанипгге културних радња, н поступнога опорављења. Унутрашњн односи полако су се кристалисали око новнх установа; у општинама се утврђпвало постенено заведени законом'ред: у округу впдно се нстнцале радње окр. скупштине п окр. одбора у нравцу тежња за матсријално нанредовање народа; чување законитог поретка, као најбитннјсг услова за напредовање, понгговање закона и осећање иравичностп све је више јачало. Финансијско стање државс одсудно се поправљало под утнцајем стваранпх новпх пзвора прихода н јачања Финансијске моћи народне. Војничкој снази народној поклоњена је нарочита нажња; нрсдузете су биле мере, да се наЈнрече потЈ)ебе у војиој сирсми набавс и поиуне. Србија је на пут оиорављења бпла напшла и она се сада брзо ближила своме погиуном оснажењу п пренорођењу. Неирнјатељи њени завидним оком гледалн су на брзс уснехс које иостнже до јуче раздирана унутрашњнм борбама Србија, п свп рачупп, налагали су им да је у томе спрече н зауставе. Огуда кризе у Србији, отуда иојава Миланова, н данашњп тежак иоложај нун нензвесностп и забуне. До-