Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 405 гађај од 9. Јануара спречио је и зауставио једниммахом Србију која је веК пошла била путем како су је упућпвали прави интересн и задатци њсзшш. и отиснуо јс на опасну низбрдицу унутрашњих потреса, н нозлсђивања старпх рана. Сви сретнпуспеси на пољу Финансијске и унутрашње политнке, све тековине на утврђивању традиционалних веза у спо.вашњим односчша—поништене су и покидане. СрбиЈ'а ј’о уклоњена иснред светлих изгледа на будућност, на је обрнута мрачним амбисима и провалама, коЈе на њу зијају. Пзлпшно би било нарочпто доказивати, од колике је онасности преврат од 9. Јануара за интерссе државне и народне. У оскудици јаснијпх података, доволшо је навестп само, да су се чак н они, који су радили и својскп помагали да се промена изврши, трглн иред опасностпма и тегобама створеног положаја. Пзненађење као да није било мало. Наиредњаци се новлаче страхујућп, да се лате онога што је било логичка последица ранпјих радња н извршене промене — укидања устава; либерали се држе повучено, бојећи се подвала Гарашанпновпх п Миланових, савез између либерала п напредњака неостварлшв. Трн дана п трп ноћп исцрпљпвали су се иреговори око састава кабинета борбе, па је све прошло без успеха. Судећи по свима знацима који су се нојављпвали за време, док су трајали преговори око састава кабннета уместо да буде извршен соир сГ Е1аС извршен је соир с!е Ше. Ударнло се главом у неодоливе нрепоне и застало се, да се прибере и оријентнше. Законити пород те забуне и тог сукоба са етварношћу бно је кабинет Симпћ-Николајевпћсв. Он је одмах у бечкој штампи, где се већ унапред знало за планове, н за оне радње, које је требао Мплан да посвршава, означен као нривремена постаја у извођењу даљпх планова. Алн забуна је, како пзгледа, тако велика, да та постаја може лако бити претворсна у последњу станпцу на том путу. Кабинет Симић-Николајевићев добио је ио сили околнос-ти спецпјалну миснју. Ђорсокак, у којп сс ушло, довсо ј’с творцс преврата од 9. јануара на једну спаеононоену мисао, и у место очекиваног укидања Устава, издавање прокламацнје, којом би се објављивало „љубљеном народу“, да бив. Краљ Мнлан узима власт државну и краљевску у своје руке, — пзлази сс са програмом номир.внвостн п стишавања страстн! Нао штојс п постанак данашњег кабинега пропзвод забуне, тако је исто и дух помирљивости и добрс воље, с којим се он јавља, нлод нснзвесности и незнања, шга има да се уради. Изглсда, да јс у свој овој забуни, у круговнма, којп су најнре створилн кризу, а после изврши.ш нревраг, само једно питање бпло ван сваке недоумице па ма како се ствари развиле — то је амнестнја онтуженнх министара. Зајсдничка радња Миланова са Намесницнма п либералима на илану око нреврата од 9. августа, на п на самом плану око довршсња борбе, учннили су овога обавезним. да не донустп, да либерали буду осуђенн. Бесумње, те с-у гаранцпје тражене још одмах нре саме иромене од 9. августа и у почетку саме борбе, јер, као шгоје иознато, Намесншптво је свјим