Delo

408 Д Е Л О утиша страст н мржња, јер она трсба да ћути кад отаџбина стоји иред онасношћу. На жалост тога није било. II онда само зато и постају могући овн скандали, који пуне историју данашњнх дана... Ова затегнутост, која се опажа од повратка Миланова у односима нашим са Русијом, и која је нагнала Милана да кокетује са архијерејима, бпла је повод н за још нске важне кораке, који су иредузстп. Председник данашњег кабпнета Ђ. Симић, којп је огпутовао у Беч да нреда своја опознвна писма, имао је да у нарочнтој мнсији, са нарочитим писмима краљевим, оде у Петроград и цару руском лично, н поред својеручних пнсама, објасни ноложај у Србији и бављење Миланово. Катсгорички одговор да ће се изасланик иримнти само онда, кад Милан оде из Србије, натерао је, да се ироба не би лн се како другим путем омогућила ова мисија Снмнћева. У тој цељи, како се поговара, пма да иде митрополит Михаило у Русију, а нски всћ тврде поуздано, да се Ст. Ћурчић, позната политичка шеиртља, у тој цељп већ неколико дана бави у Бечу. По свсму судећи ове миснје остаће безуспешне. То ће битп од веобичне важности но даљи развитак догађаја у Србији. Краљ Милан у овнм гренутцима, има довољно времена да се размисли н да види како је за Србпју, његов повратак кобан. Из свега што смо довде напоменули, јасно се види нравп карактер данашњег кабинета. Он ннје кабинет нп борбе ни рада. Он је кабпнет нужде, који у нрвпм тешким тренутцнма има да иослужи, да се изађе на сигурније земљиште. Унутра у земљи томе има да нослужи њен објављени дух помирљивостн и тежње да се странке нзмире. Узетп на себе нскључнво такав ирограм значи — не знатп шта се хоће. У недостатку сваке озбиљннје мисли и жпвље тежње, узима се та отрцана Фраза која ништа не значп и ничему не служи. Како смо мало одмакли у сваком иогледу, кад се још под оваквим програмом могу да јављају владе! Шга се има да разуме под тим програмом ? Измирење странака, иска заједиица, нека мртвачка помпрљивост? Је ли то? Таква мисао у основи је лудост. У сваком друштву, па ма на каквом ступњу развитка оно стојало, постоји борба п трвење. Свстом владају странкс. Нсторија човечанства у извесном смислу није ништа друго, нсго борба п влада ове илн онс странке. Сувремена друштва дају најразноврснију слику страначких борба, подељенпх и ноцеианих интереса. То је, сасвпм ириродно чисг нроизвод данашњнх друштвеннх прилика. Хтсти помирљпвост, тражитн обуставу борбе на свима тачкама, желетн некакву луду заједннцу — то је ансурд!.. Има здравпх програма, свесних мисли, и ко би њих пзнео п за њнх сс борио заслужио бн пмс велнког државника. Према нашим нриликама за једну владу, која хоћс да буде неутрална, има само једна, велика п зиачајна мисао, и кад би она њу остварнвала, нмала би н свој г.118011 (Гб1ге и свој одређсни задатак. Та је мисао оличена у овоме: трсба патсрати свакога на иоттовање Устава и оног рсда у управи којн се њиме угврђује. Доклс год будс влада, па ма се оне звале и владе