Delo

ПОЛИТИЧКП ПРЕГЛЕД 407 лико толико тмпри и стиша духове, како бп се добпло времна да се пз забуне изађе и стане на поузданије земљиште. Главне основе беседе нли боље здравицс Краљеве, упућене влади а нанијене народу, почивају па веома лабавом земљишту. У беседн се онако уопште велп „многп закошГ'... донетн су противно Уставу, а то је нрвн знак оскудице доказа за тврђење. А напослетку, ако бп се н допустнло, даје могло бити и таквих закона — онда иостоји јасан пут, Уставом одређен, како се то има да поправп. Ако је првог априла, у једном тешком н озбиљном тренутку, Краљ н могао устати у одбрану Устава он је то могаоучинитн само за то, што је противу ондашње владавнне бно цео народ. Али он пе може то чинити у свакој нрплици кад се њему за то потреба јави, /јер он ннје ни иозван, да на онакав начин уклања мане у законима За то постоји нарочити пут у уставннм земљама п кад се са њега сиђе ма у каквим намерама, наилазп се на пут насиља. Призна ли се пак то право, онда њега има сваки, којн се дочепа — спле. Не улазећи подробније у све ингересности овог зацлета, који се развија после извршеног нреврата од 9 јануара, мп овде неможемо а да не поменемо, јер је то у сваком погледу важно, оно нсспретно кокетовање са архијерејима — ноглаварима наше цркве. Ово кокетовање отиочео је бившп краљ одмах по свом повратку у Србију, а довршио је Краљ Александар у свечаној ирилици, на ручку у двору. Колико је провпдан смер овом кокетовању, толико је оно одвратније по себи. Краљ Милан, који је поглаваре цркава позбацпвао и другима заменио, води бригу, да се закон црквснн донст у ссиласности са иоглавари.ча цркве, пзмири са канонским основима! Каква чудна иронија!.. Алп то није впше пронија то је нешто више! Краљ Милан, његова стара политика и владавпна ! У споразуму са Аустријом долази у Србију. У Петрограду, Цар рускп незадовољан н то с-воје незадовољство казује. Мнлану треба митрополнт, а мнтрополит сс користп том њсговом невољом, да нађе сатисФакције за себе, а носле да се освети мрским радикалпма, којн су га носаднлн на столицу поглавара црквенога. Озбнљно иитање настаје: да ли Милан може вероватн и митрополпт мислигн, да ова смпцалица коју су онн овдс удесили н јавно публпковали у „Срн. Новннама“, нуна скандалозиости, можс учнннтн какво дејство и у Петрограду? То ннтање оставићемо без одговора. Пн Милан ни Митронолпт без сумње не мнсле, да су озбиљне оне нзјаве. Алн можс бнти да новп пријатељи покушавају, да се један другом у нсвољп нађу, јер један смер нмају зајодно: да се сатру радикалци. а већ послс ко коме подвали. Мнтронолит се узда да ће^нодвалиги Мплану, а Милан — Мнтрополиту. Ми само можемо жалнтн. што овс замке, које Милан снрема земљн у којој је Краљ његов рођенн спн, наплазе на одзиво п код ноглавара цркве и код политичара а 1аГарашаннн и Рнбарац. Партнјска мржња може бнти п вслнка и силна — алп љубав према народу, према отаџбнни и престолу, ва.љало јс да пробудн више поноса и достојанства, на да се умедне у трснутцнма да