Delo

410 Д Е Л 0 време обележнла и своје држаље у новој ситуаццјн. Компромис, апсолутно ннкакав, а на дан борбе — на чнјој страни буде успех. У Србијн се, како сад пзгледа, морају сукобити још једном две струје: Струја демократска са бирократском и аислистичком. Кад 110 се тај пресудан сукоб догодитп, какав ће му псход бити, то Је нензвссно. Увпђа сс сва озбиљност тога судара: увпђа се да је он последњн, на се нрпбира н сирема на што сигурнију борбу. Резултагп задају бриге, тактнка тражи обазривости, и отуда ово колебање и двоумљење које се осећа у круговнма који су блиски владнним круговнма. Очувати устав II ићн на бнралпште, то је један начпн, укинути устав — па завести апсолутнзам, то је други. Први је пут опаснпји, алп и примамљивнји, други поузданији, али маље примамљив. У овом тренутку влада колебање п забуна код меродавних чпниоца, којим путем да се иође. Могућно је да ћс со ренгати на први пут, н за тај случај, ми бисмо имали ове годнне изборе скупштинске. Не треба ни за тренутак сумњати, да ћс у овом елучају, ако се пође путем избора, устав у самој стварп, <1е Гас1о бнтп збрисаи, и да ће се изборн вршитп отворенпм насиљем. Све што ће остати у целпнн и шго ћс лпчнти на изборе по уставу то ће бити Формалности изборне. Нзборни еистем, којп је прнмењен за врсме намеснипггва у изборима од 25. Фебруара, биће само доследније п иотпунијс изведен и нада је, да ће успех бити сигуран. Ми се нс варамо у ногледу на нова безакоња, и не обмањујемо се надом, да она нећс бити вршена у старим, па и далеко већнм размерима. Али можемо рсћн, да јс опасно ићи једним истим путем, и служпги се овнм истпм срествпма два пута. Нрви пут за оружје противнпчко ипје се знало, алп сад се зна Успех нпје се могао да измери — а сад се сигурно мсрн II ирема важности борбе, могу наступити необпчни заплети и сукоби, од којих бисмо ми радо хтели да видимо поштеђену нашу земљу. Пћи одсудној борбп, до које се наравно доћп мора, ако се нс бн напустилн садашњи нлановн, значи изазиватн борбу на жпвот н смрт. Народ у Србијн инстиктивно осећа,' да му се ближи опасност, која му прети разороњем, п он осећа дужност, да те опасноети отклони. Радикална странка, којој је борба објављена, оссћа тако исто да она има да води борбу иа жнвот п смрт. Ако б I народ ерпскп пзнемогао у овој борби : ако он не бп био у стап.у да савлада нокушаје бив. краља — онда би то био нрви и нсеумњив знак, да се наш народ налази на низбрдицн оиадања својв снаге и моИи. 15. Фебруара 1894.