Delo

ПОЛПТИЧКИ 1ТГЕГЛЕД 411 II Преглед дога^аја на странп Мир је бптпп уелои за културу. Без мпра нема кудтурс, — рпт јој је непрнјате.Ђ, нетација сиега разпитка папреткм! Чуиајмо мнр, чунајмо текошше културе! Зар је модериоме друштву мало борбе с преиратннм елементнма у сиоме крилу, којп желе све тумбе да окрену, већ хо1)в п међу себе да се коље? П на сие стране чујемо такиу пропоиед о мпру, хуманптету, цпнплизадијп. Дне су врсте тих мпрољубаца: једнп, којн озбиљпо нерују у оно што говоре, носе се сањаријама, да се све соцпјалпе п политпчке парппце могу д спутом распранптп, п другп, којн као да бп хтелп рећп: „речп су за то, да сакријемо оно што мислимо*. II без обзира на оне проноведп апостола мпра, Еиропа се запста спрема да га п очуна: сваким даном пзлазп пз Фабрпка сне нпше репптпрака, бездимиог барута, расту војип буџетп, пичу понп батаљонп п ескадронп. Мучпо да би п рпмскп аугури сачували своју озбпљност, а да не нрспу у смех, кад би пешто моглн прпсуствовати уобпчајеном примаљу о новој годинп где се свуда облпгатно тнрди, како је мпр баш оспгурап! Само па царско руском двору ннје се могла оне годнпе чутп Фраза о осигурапом мпру, јер је пзастало уобичајено примање. Стара годипа останила је ноној у наслеђе мпр. Чување мпра је у новој годппп лозпнка полпгпке свнју европскнх сила, бар како се о честнтањнма нове годпне могло па свима дворовпма чути. Између Немачке и Руспје још поодавпа одпосп полнтичкп мало да су бољп но непријатељски. Узрока ваздан, а почињу још од берлппског конгреса. Тројпи савез п царински рат Бизмарков прете да унпште н последњп траг традиционалног прпјатељства. Затварањс гранпце, ирекнд трговачкпх односа — то је рат у мпру, носле кога мора доћи рат на бојноме пољу. То се увпдело у Гермапнјп, и хоће да се на устп досадањи спстем пркоса Тим ире што су баш скоро нзбплп у штампи гласовн о колебљпвостп Игалије. Чини мп се, „Тппе8“ је донео низ чланака противу Рудинпја, како је оп с Гирсом преговарао о иступању Нталије из тројнога савеза. Кад су то оназилп државници немачкн н аустроугарскн, разуме се, нпсу проиустилн нншта а да поколебаног иријатеља што нре ие одврате од ,заблуде“. Отуда носета талијанског принца наследппка пемачкоме цару на велпкпм мапеврама у Елзасу, и јесеп.ашњн пут граа>а Калпокпја у Мопцу. Све то допрппело је да се нокуша сиорчзум с Гусијом„ најпре, разуме се, у трговииским одпоснма. Гуско-пемачкп трговачки уговор! То је данас тема, којом пуне ступце свн впђеонјп евроискп листопи. За то нма пупо раздога. Јер од успеха овога покушаја можда ће и европска полптнка добити са свим другу сврху, другу Фпзиономпју. IIу да лн ће ово остатп покушај ? За сада стоје велике тешкоће — пар-