Delo

412 Д Е Л 0 даментарпе. Већипа — а то су конзерватпнци, аграријн, — протпву уговора је. Главни артпкал руске пзвозне трговипе је жито. Руско жпто убија нропзводљу пемачку . Немачка агрпкултура страда убпја се, ако се скнне огромна царина на жпто руско. Бнзмарк је V иоследње доба своје владе иовпсио царипу на увоз руског жита, његов последнпк је продужно — те је просто опемогућена трговпна с велпкпм суседом. А н Русн нпсу остали дужнп, иовпснвшн царину на све ипдустрнске производе пемачке — Па на што онда трговинскп уговор, кад је ои штетап но Немачку'? Није одговарају ипдустрнјалци; јесте, веле аграријп. Цела Немачка, т. ј. пропзвађачки сталежи подељенп су у две групе: за н противу уговора. Ипдустриска класа тврдп: да Немачка не пропзводн толнко жпта, да би могла саму себе да хранп, већ је прпнуђена да увозп амерпчко, маџарско, за што онда ие би п руско? Спромашппје класе осетпле бп оаакшпцу, јер бн лгпто ојевтпњило. Ео би једпно трпео уштрба? Племство богато и велнкп поседницп (Стго88§гипсЊе8р2ег), јер је земља већппом у њпховим рукама, мало је самосталних земљорадника, а опп п ниаче пе тргују својпм оскудппм иропзводнма. Дотле иак немачка ппдустрпја трпн огромне штете — изгубила је пијаце огромног руског цзрства; а с њом страдају п радннцп п толнкп прпвреднпци који жпве од ње. П једип п други и протпвнпци и прнјатељн руско немачког уговора. жнво раде да продру са својпм плановпма. На све страпе говорн се, ипше се, држе се предавања за н протпву. У иарламепту пајвеће су странке центрум п конзерватнвцп, које ппсу за уговор. Ну како овде ппсу у питању само економскн пнтереси Немачке, но толико псго важпп и лолптнчкп, то се н сам цар ангажовао свим својпм аукторптетом. Трговачкп уговор треба да се прнмп. Не прпми лн га парламепат, распустиће сс н апеловаће се на бпраче. На парламентарном бапкету којн је давао граФ Капрнви у част величппа парламентарнпх бпо је п цар. Није пронустио ту важну прплнку да носланицима саветује да приме уговор, јер од тога зависп н оастанак мира. Ко је прпјзтељ мира гласаће за уговор. Цар дакле отворено ирпзнаје, да је с пнтањем трговпнског уговора везана и судбипа мпра, којп пе стојп на тако чврстој основп. Можда ће иред овом тврдњом царевом застати и промпслнти се и противпнци уговора, те ће иод прптпском страха од рата и дати свој глас за уговор. Да лн ће руско-пемачкн трговннскп уговор пматп утпцаја на полптпчку констелацпју Европе? Озбпљппјп Фрапцускп лнстови, „Тетрб“, „Ј. Је 1)ећа*8“, који воде вишу, „државну“ полптику, не прпдају му велпкн зпачај, чак се као н „радују“ споразуму двеју суседних држава и у томе гледају већу гараицпју мнра. Дотле пак другп великн лнс овн Францускп, којн не нретендују на впсоку иолитнку, као „Е1§аго“, „МаБп7, одсудпо устају протпву заштптпог спстема Ме1те-а п внсокнх царнпа. То ће пас отуђнтп од прнјатеља — веле с доста права и разлога, јер баш у псти мах, када Гермаппја и Русија воде трговачке преговоре, Французп иовећавају увозну царииу на ]»уско жпто и иеколнко рускнх натовареинх лађа вра-