Delo

Д Е Л 0 418 Маргарита Готје жнвела је у Паризу слободннм жпвотом, који јој толико нотресе здравље, да је морала ићи у куиатило. Тамо се унознала са старим гро<1>ом, чија је кћи врло личнла на њу, иа кад му кћи умрс од сухе болести (од које је н Маргарита боловала), богати старац заволс Маргнту н даде јој издржаље. Али како Маргига није налпчпла на премпнулу девојчицу „моралом колико телом“, то не одржа задату реч да ће променптп жпвот у Паризу, него својим старим понашањем нагиа грОФа да јој предвоји издржање. Жнвоћи раскалашно н раСкошно, Маргита се задужн. Тада се се у њеном пусннчком друштву јавља младић Арман Дивал, снн чсентих родитеља, који је две године тајно љубио лепу Маргиту. Присебним говором Арман јој искаже неодољиву спмиагију, а добра девојка даје му овакав савет : „Ако је истина то што ми говорите, узмите кола н бежиге ; или још боље, љубиге ме као добар иријатељ, и никако друкче. Походпте ме, смејаћемо се, разговараћемо: алн не прецењујте моју вредност, јер ја не вредим баш много. Срцевамјс добро, ви потребујете да будете љубљени ; вн сте толико млади и толико осетљнвн да не можете жнветп у нашем свету: љубите другу жену или се жениге. Видите да сам ја добра девојка, и да вам отворено говорим“. Дирнута његовим срдачннм говором, Маргнта ирима његову љубав и даје му за спомен своје мило цвеће — белу камелију. Болешљива девојка нашла је човека каквога њсне друге ретко пмају уза се, младића којп дотада нп јсдну девојку нпје заволео. Она се мало но мало мења : срце јо сплно куца ири помнсли на сасганак са драгим јој Арманом, а на састанку увсрава н да га волн и да ннкога не очскује. Алп она нрима гроФа де Жире и кад с тим пријатељем говорп о иозајмици потребнога новца, добпја писмо Арманово нанисино с таквом горчином, какву излива само ојађено срце ноштсна љубавника. Маргарита уздахне : „Мнну један санак! Штета!“ и објасни грофу да сс заљубила„у човека којп је нпје љ}био, што сс често дешава; у човека сиромаха, што се увек дешава.“ Писмо јц врло узбудило Ма])гарпту, на да бп изашла на чист ваздух, прима понуду гроФОву да с њим нроведе вече у всселом друшгву, алн ппак оставља грОФа на нозпв Придапсе, иријатељице своје. Поверсннца Марглтина извештава је, да би Арман хтео говорити с њом, и Маргитл га прпма, на љутпга на оно, „заједљнво и дрско“ писање, говорп с њим хладно и нредлаже му да раскииу своје ирпјатељство. Заљубљепн младић пребацује јој, до опа то хоће што га не љуби, алн му иаметиа девојка одго ара да се иреварила у њему. Досадно јој сс буран и таштаи живот којп ироводи на трошак својих љубавнпка да би опп бнли чувсни н виђенп, наје у својој маиггп нацртала протпвност таквом живогу —. жпвовање гихо, повучено, честиго, уз одана друга, уз таквога човека каквога је нашла у Арману. Тај лепп сан њсн разрушпло је љсгово пнсмо. Срдачиост њснога говора и честитост њеис намере занесу драгаиа те јој се куне да ће јој се сан пснунити. Она прима његово кајање, али га онрмиње ; „Не варај ме